Urolog Vladimir Radojević: Kamen u bubregu izaziva bolove koji mogu biti gori od porođajnih

Kamen u bubrezima i mokraćnim putevima se formira usled smanjene zapremine mokraće i taloženja kalcijuma i drugih supstanci. Smanjen unos tečnosti je najčešći faktor rizika za nastanak ovog oboljenja.

Preporučujemo

Kamen u bubregu se može slučajno otkriti na rutinskom ultrazvučnom ili rengenskom pregledu ili kada se pojave prvi simptomi u vidu jakog probadajućeg bola u leđima koji se spušta niz bok do prepone i malog stomaka, često uz pojavu krvi u mokraći.

Urolog, doktor Vladimir Radojević iz Bel Medica je za Telegraf objasnio kako dolazi do stvaranja kamena u bubregu i šta je važno da pacijenti urade nakon izbacivanja kamena iz bubrega.

• Koja je vaša uža specijalnost i koje su vaše sfere interesovanja?

- Po specijalnosti sam urolog, a uža sfera interesovanja mi je kalkuloza urinarnog  trakta, odnosno kamenje u mokraćnim putevima. Najviše se bavim razbijanjem kamenja u urinarnim putevima.

• Koje je najčešće oboljevanje urinarnih kanala?

Vesti sa naslovne

- Najčešće su infekcije urinarnog trakta, pogotovo kod žena, kamenje u urotraktu, oboljenja prostate i poremećaji mokrenja. Nakon toga dolaze onkološka oboljenja, koja su, nažalost, poslednjih godina u porastu.

• Da li je tačna tvrdnja da kada osetimo žeđ- već smo dehidrirali?

- Nije u potpunosti tačna. Senzori u organizmu su vrlo osetljivi i reaguju osećajem žeđi pre nego što dođe do dehidratacije. Problem je kada čovek te senzacije ignoriše i izbegava uzimanje tečnosti zbog socijalno teško ostarljivih uslova za mokrenje ili nekih drugih razloga.

• Koje su opasnosti po organizam ako dođe do dehidratacije sa urološke strane?

- Dehidratacija je ozbiljno stanje. Prvi osećaj žeđi nije znak dehidratacije, tek kada se ovaj osećaj duže vreme ignoriše i tečnost ne unosi, dolazi do dehidriranosti. Dehidratacija ima za posledicu sistemske promene i negativan uticaj na sve organske sisteme. Bubrezima je potrebna tečnost da bi obavljali svoju osnovnu funkciju, a to je izbacivanje štetnih materija i toksina iz organizma. Stoga je opterećenje bubrega veće ako ne unosimo dovoljno tečnosti, jer bubreg mora da pravi vrlo veliku koncentraciju ovih materija u maloj količini urina.

Foto: Profimedia/Corbis

- Po osnovnim fizičkim i hemijskim principima, povećana koncentracija dovodi do stvaranja prezasićenog rastvora koji je sklon kristalizaciji. Organizam se prirodnim putem brani od tog stanja tako što luči inhibitore kristalizacije. Kada se prekorači kapacitet inhibitora dolazi do stvaranja kamena. U početku su ti kristali mali, ali njihovim taloženjem i sjedinjavanjem dolazi do rasta kamena. Kamen se najčešće stvara u bubregu i bešici, odnosno tamo gde je protok mokraće mali. U toj fazi bolest često protiče bez simtoma.

• Koji su prvi simptomi peska i kamena u bubregu?

- Prvi simptomi, u vidu bola u slabini koji se širi niz bok ka preponi i malom stomaku, najčešće nastaju kad  kamen, koji se već formirao, dospe u uzane kanale koji povezuju bubreg i bešiku. Prvi simptom može biti i pojava krvi u mokraći, ali se on često previdi. U ređim slučajevima, se kamen u bubrezima može toliko dugo taložiti da ispuni sve bubrežne šupljine, a da pacijent nije imao izražene tegobe, odnosno bubrežne kolike. To je takozvani odlivni ili koralni kamen koji se vrlo teško operativno leči.

- U najvećem broju slučajeva, kamenje daje vrlo burne simptome, a to je renalna kolika ili bubrežni napad. To su bolovi koji se opisuju kao najjači koje čovek može da iskusi. Žene često navode da su ti bolovi jači od porođajnih.

Foto: Nikola Tomić

• Da li postoji način da prirodno izbacimo pesak i kamen iz bubrega i kako se to radi sa medicinske strane?

- Verovatnoća da čovek sam izbaci kamen, bez intervencije, je oko 80 odsto za kamenje manje od 4 mm. Mi dajemo i terapiju koja pomaže izbacivanju kamena, a to su alfa blokeri, fitoterapija i analgetici, što povećava verovatnoću spontane eliminacije kamena. Za kamen veći od 6 mm, ta verovatnoća pada na manje od 50 odsto, a za veličinu veću od 8 mm verovatnoća je zanemarljiva. Ako se kamen zaglavi u mokraćnom kanalu, protok mokraće je onemogućen i dolazi do zastoja u radu, odnosno staze bubrega. Ukoliko staza bubrega traje duže od dve nedelje, nastaju trajna oštećenja na funkcionalnom tkivu bubrega. Stoga za kamen veći od 6 mm nema smisla davati rok za spontano izbacivanje duži od dve nedelje i potrebno je pristupiti invazivnim metodama.

• Koje su to metode za razbijanje kamena u bubregu koje se vrše u Bel Medicu?

- U Bel Medicu raspolažemo kompletnom aparaturom za razbijanje kamena koja postoji u svetu. To su aparati za minimalno invazivne, endoskopske procedure kod kojih ne dolazi do oštećenja tkiva, jer se do kamena stiže kroz prirodne kanale, a i kamen se takođe razbija u kanalima. Veće delove razbijenog kamena izvlačimo, a sitne delove pacijent sam eliminiše. Cilj ovih procedura je razbiti kamen na delove prečnika ispod 2 mm koje pacijent sam može bezbolno da izbaci. Radimo i perkutane  kao i laparoskopske metode kroz rezove od 1 cm. Raspolažemo svim vidovima enerije za razbijanje kamena: mehaničko-balistička, ultrazvučna, laserska.  Klasična hirusgija se primenjuje u zanemarljivo malom broju slučajeva.

Foto: Pixabay

• Da li se razbijanjem kamena završava lečenje pacijenata?

- Sa urološke strane to jeste kraj lečenja. Mi razbijemo kamen, pacijent ga izbaci i mi  smo završili posao. Ipak, pacijenti se često vraćaju, jer čovek koji je jednom napravio kamen, pokazuje skonost ka stvaranju kamenja. Ta sklonost može biti sklonost ka urinarnim infekcijama ili pacijent iz različitih razloga ne uzima dovoljnu količinu tečnosti, što dovodi do stvaranja prezasićenog rastvora koji dovodi do stvaranja kamena i kada ne postoji genetska predispozicija ili anatomske anomalije. Sa druge strane, postoje pacijenti koji imaju genetsku predispoziciju, odnosno imaju neki enzimski poremećaj koji dovodi do nagomilavanja određenih materija u organizmu u meri u kojoj bubreg ne može da ih izbaci. Tada se lečenje kalkuloze ne završava izbacivanjem kamena, već se radi minerološka analiza kamena i metaboličko endokrinološko ispitivanje koje ima za cilj da pronađe razlog stvaranja kamena, kako bi se preduzele sve medicinske mere da do ponovnog stvaranja kamena ne dođe ili da dolazi što ređe.

(Telegraf.rs/PR/Bojana Krstić)