Samo zato što se vaš depresivni prijatelj ponovo smeje ne znači da je izlečen: Koliko je ovo opasno?
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
GB
Imam i depresiju i klaustrofobija.Jedva se borim sa oboje.
Wien
Depresija se uzima veoma veoma neozbiljno cak i u mediciskim krugovima...ljudi ne igrajte se i dobro pogledajte svoje najblize...
(:
5 godina patim od depresije. Pošto sam mlada pola njih je mislilo da samo želim pažnju a pola da sam premlada i da ja još uvek ne znam šta je prava patnja. Nakon dijagnoze pola njih je govorilo i da to treba da se krije. Što se tiče depresije Srbija je veoma zatucana zemlja. Muškarac ne sme da ima depresiju, onda je p****ca, a devojka je samo željna pažnje. Svaki put ako sam nasmejana ceo dan svi misle da je meni super i bolje, a nije. Trebalo bi više da se priča u Srbiji o depresiji. Pogotovo u školama