Nov način ishrane postaje sve popularniji u svetu: Skandinavska dijeta je baš delotvorna

Ipak, pojavio se težak protivnik mediteranskoj ishrani. Reč je o načinu ishrane koji praktikuju zemlje poput Švedske i Norveške, a koji svakako treba slediti. Svetska zdravstvena organizacija je ocenila da se Skandinavci hrane najzdravije.

Iako je mediteranska ishrana i dalje u samom vrhu kada je reč o najzdravijima, skandinavska je sve češće izbor osoba koje se bave sportom, koje žele da smršaju ili koje jednostavno žele da poboljšaju svoje zdravlje i kvalitet života ishranom.

Preporučujemo

Moglo bi se reći da se skandinavska ishrana pojavila 2004. kada su dvojica danskih kuvara, razvili manifest od deset predloga, koji su imali za cilj da promovišu kvalitete nordijske kuhinje i daju osnovne smernice o tome kako izgleda nordijski način ishrane.

Kuhinja zemalja poput Finske, Norveške, Švedske, Danske ili Islanda, idealna je za gubitak kilograma ili očuvanje kilaže koja je u granicama zdravog. Fokusira se na smanjenju unosa ugljenih hidrata i mlečnih proizvoda (bez da se eliminišu u potpunosti), dok se prednost daje drugim grupama namirnica.

Pixabay

Na čemu se zasniva nordijska ishrana?

U nordijskoj kuhinji prednjače voće, semenke, morski plodovi, belo meso, dok se sirevi i jaja konzumiraju umereno. Veliki je unos vlakana i, za razliku od šećera, crveno meso i brza hrana se konzumiraju u razumnoj meri.

Pored toga, nordijski narodi uglavnom posežu za sezonskim voćem i povrćem i svoje namirnice nalaze na obližnjim farmama i baštama, koje osim što su zdrave, podržavaju razvoj lokalne ekonomije i čuvaju prirodnu sredinu.

Nordijski način ishrane nije striktan ni suviše rigidan, naprotiv, dozvoljeno je jesti sve namirnice, ali sve u razumnoj meri, bez preterivanja. On ima brojne koristi po zdravlje: Sprečava nastanak kardiovaskularnih bolesti, snižava pritisak, kao i holesterol u krvi, bogat je vitaminima i mineralima, olakšava proces gubitka kilograma, ali na zdrav i postepen način, piše zenskimagazin.rs.

Koje namirnice se preporučuju?

Voće: Može se jesti bilo koje voće, mada se u nordijskim zemljama favorizuje crveno i bobičasto poput borovnice, kupine, maline, jagode… Ovo voće ćete najčešće videti na trpezi severnih zemalja. Ono je vrlo ukusno, ali i bogato antioksidantima.

Foto: Pixabay.com

Povrće: ono koje ima tamnozeleni list je prebogato mineralima i vlaknima, a primer za to su: brokoli, cvekla, krastavac i spanać.

Foto: Pixabay.com

Riba: najuobičajnije vrste ribe u nordijskim zemljama su: losos, bakalar, haringa i skuša. Sve su one bogate omega 3 masnim kiselinama. Nordijci češće jedu ribu od mesa.

Mahunarke: sve vrste mahunarki su poželjne, od sočiva pa do pasulja.

Foto: Pixabay.com

Mlečni proizvodi: u Skandinaviji su jako popularni kefir i skir. Obe varijante mlečnih proizvoda veoma su slične jogurtu. Ove namirnice su napravljene na bazi nemasnog mleka i bogate su proteinima, dok imaju veoma mali procenat masnoće.

(Telegraf.rs)