Zašto ljudi precenjuju korist, a potcenjuju negativne efekte lekova?

Skorašnji pregled lekova koje su koristili sportisti na Eurobasketu je opet pokazao polipragmaziju (neopravdanu i nepotrebnu istovremenu upotrebu više lekova), koja se najočiglednije odnosi na uzimanje više lekova protiv bolova. O tome smo pisali pre 10 godina i kao da se ništa nije promenilo.

Nije bilo retko da su košarkašice uzimale istovremeno jedan nesteroidni antireumatik (NSAIL) i paracetamol ili aspirin, a ponekad su u kombinaciji bila i dva nesteroidna antirematika (npr. ibuprofen i diklofenak). Problem je ozbiljan jer se svi lekovi mogu slobodno da se kupe u apoteci, tzv. OTC lekovi (Over The Counter).

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunu, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Takva praksa ne samo da je nepotrebna, nego je i štetna, zbog povećanog rizika od ulceracija (čira) ili krvarenja u gastrointestinalnom traktu. To je tako jer najveći broj korisnika (pacijenata), ali i nažalost doktora nikad zaista nije pročitao reči iz uputstva za lek koje kažu:

- Gastrointestinalno krvarenje, ulceracije i perforacije, koji mogu imati smrtan ishod, mogu se javiti prilikom primene bilo kog NSAIL u bilo kom trenutku tokom terapije, sa ili bez upozoravajućih simptoma ili dokumentovanih ozbiljnih gastrointestinalnih poremećaja.

- Rizik od nastanka gastrointestinalnog krvarenja, ulceracija i perforacija je povećan kod primene viših doza NSAIL, kod pacijenata sa dokumentovanim čirom, naročito ukoliko je praćen krvarenjem ili perforacijama, i kod starijih pacijenata. Ovi pacijenti trebalo bi da počnu terapiju sa najnižom mogućom dozom leka.

Foto: Pixabay

Razlog za ovakvo ponašanje je nedovoljna edukacija pacijenata i lekara, ali i u sklopu našeg mentaliteta je da ne obraćamo pažnju na važne informacije. Slično je i sa nekim drugim lekovima koji se kod nas često koriste. Tako je

Evropska agencija za lekove (EMA) zaključila da je korist primene lekova koji sadrže fluorohinolone pefloksacin, lomefloksacin, ciprofloksacin (CIPROFLOXACIN, MAROCEN, CITERAL, CIPROCINAL)*, levofloksacin (ALVOLAMID, LEVOXA, FLEXID, LEBEL, LEVOMAX, LOFOCIN, FORTECA, LEVALOX LEFLOGAL, LEVOFLOXACINA)*, ofloksacin (VISIREN), moksifloksacin (ELFONIS, KIMOKS, MOKSIFLOKSACIN, MOLOXIN)*,

norfloksacin (NOLICIN, URICIN)*, prulifloksacin i rulifloksacin, mala u odnosu na nastanak onesposobljavajućih, dugotrajnih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih dejstava koja zahvataju mišićno–koštani i nervni sistem i prema najnovijim naučnim saznanjima njihovo delovanje više nije pozitivno. (*U zagradi su navedeni zaštićeni nazivi lekova registrovanih u Srbiji). Iz tog razloga, ovi lekovi biće povučeni sa tržišta EU.

I možda ovo i ne bi bilo alarmantno da i kod nas nije naglašeno da ove lekove treba obazrivo koristiti. Saopštenje je potpisalo 14 predstavnika farmaceutskih kuća, ali korisnici i lekari kao da nemare za to preterano.

Foto: Pixabay.com

Tako je ALIMS pošto je dao preporuku pre nekoliko meseci, a prošle nedelje ponovo poslao pismo svim lekarima u kojima ih lično obaveštava i moli da ne propisuju fluorohinolonske antibiotike u sledećim situacijama:

– za terapiju infekcija koje nisu teške ili su samoograničavajuće kao što su faringitis (upala grla), tonzilitis (upala krajnika) i akutni bronhitis (upala disajnih puteva)

– za prevenciju putničkih dijareja, ili ponavljajućih infekcija donjeg dela urinarnog trakta

– za nebakterijske infekcije, npr. nebakterijski hronični prostatitis (upala prostate)

– za blage do umereno teške infekcije, uključujući nekomplikovani cistitis (upala mokraćne bešike), akutnu egzacerbaciju hroničnog bronhitisa i hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP), akutni bakterijski rinosinuzitis (kijavica i upala sinusa) i akutni otitis media (upala srednjeg uha), osim ako nije moguće primeniti druge antibiotike preporučene za ove infekcije.

– pacijentima koji su prethodno doživeli ozbiljne neželjene reakcije povezane sa hinolonskim i fluorohinolonskim antibioticima.

Foto-ilustracija: Pixabay

U istom dopisu je javnost obaveštena da se preparati sa pipemidinskom kiselinom (Palin, Pipegal, Pipem) povlače sa tržišta u Srbiji. Ove poslednje većina žena je uzimala kao bombone kada god su imale problema sa upalom mokraćne bešike, najčešće bez ikakve konsultacije sa lekarom.

Ono što mene čudi je da EMA povlači navedene lekove sa EU tržišta, a ALIMS ograničava upotrebu u Srbiji „usled rizika od nastanka onesposobljavajućih, dugotrajnih i potencijalno ireverzibllnih neželjenih dejstava.“ Pa ako nešto dovodi do rizika od nastanka onesposobljavajućih, dugotrajnih i potencijalno ireverzibllnih neželjenih dejstava, onda to treba zabraniti u potpunosti.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Počeo sam sa tezom da korisnici lekova i lekari ne slušaju šta kažu istraživanja i preporuke, a došao do toga da ni organizacije koje treba da štite zdravlje ljudi ne misle isto. Suština je u tome što bolesni ljudi žele da im bude bolje i zbog toga precenjuju dejstvo leka i ne misle na neželjene efekte, što očigledno koristi farmaceutska industrija, sve do trenutka dok ih regulatorna tela ne nateraju da prestanu.

I mnoge druge grupe lekova su zloupotrebljene, tako u Australiji koja ima nešto manje od 25 miliona stanovnika godišnje se propiše 14 miliona opoidnih analgetika, zbog čega nastane oko 10% zavisnika i oko 2000 ljudi godišnje umre.

Suština svega je da doktori treba da provode više vremena sa pacijentima kako bi oni postali aktivni učesnici u terapiji, a pacijenti bi morali da shvate da oni, a ne lekar odlučuju šta unose u svoj organizam i da treba to da urade tek kada imaju dovoljno informacija. Mi (doktori koji se bave borbom protiv dopinga) pokušavamo godinama da naučimo sportiste da o ovome vode računa, ali očigledno je problem univerzalan i da svi na njega moramo da mislimo, kako ne bismo imali zdravstvene probleme, uključujući i one fatalne.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum