Zašto bi kefir trebalo da uvrstite u svoju ishranu i kada nije preporučljivo da ga pijete

Kefir je sličan je jogurtu, ali je mnogo kiseliji. Razlog tome je ugljen dioksid - krajnji proizvod procesa fermentacije. Dužina vremena fermentacije utiče i na ukus. S obzirom da je dobar izvor kalcijuma i probiotičkih bakterija, pozitivno utiče na razne aspekte našeg organizma.

Ublažava nadutost i smetnje s varenjem

Preporučujemo

Mnogi ljudi smatraju da kefir poboljšava varenje zbog svojih probiotičkih bakterija. Probiotici mogu da pomognu u ponovnom uspostavljanju crevne ravnoteže čime se posledično poboljšava i probava. Zbog toga je korisno uključiti ga u ishranu za prevenciju i lečenje gastrointestinalnih poremećaja.

Pomaže pri gubljenju kilograma

Neka istraživanja povezuju gojaznost s neravnotežom bakterija u crevima. Međutim, o kojim se tačno bakterijama radi je manje jasno. Neki dokazi upućuju na to da su lactobacillus vrste bakterija, poput onih koje se nalaze u kefiru, povezane s promenama u težini dok im drugi dokazi protivreče. No, postoje razne kefir dijete pomoću kojih se može izgubiti višak kilograma, a svakako je pametnije umesto nečeg masnog ili slatkog za međuobrok ili večeru popiti kefir.

Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/Ambro

Podstiče bolje zdravlje kostiju

Prema istraživanju Edmunda Rennera i Američkog naučnog udruženje za mleko i mlečne proizvode (American Dairy Science Association), tradicionalni kefir od kravljeg mleka je dobar izvor kalcijima i vitamina K koji su važni za zdravlje kostiju. Kako starimo, naše kosti postaju slabije što povećava rizik od osteoporoze i preloma, naročito žena u postmenopauzi. Kefir je, zajedno s drugim mlečnim proizvodima, koristan izvor kalcijuma u ishrani.

Pomaže kod lečenja upala

Upale se ubrajaju u brojne bolesti kao što su npr. upala creva ili reumatoidni artritis. Protuupalni efekti probiotika su zabeleženi u pojedinim istraživanjima iako je to područje još u razvoju. Čini se da su bakterije mlečne kiseline protuupalne, ali to ne znači da je kefir svemoguć. Svakako, neće škoditi ako ga budete konzumirali dok se borite s nekom upalom.

Da li postoje nuspojave?

Budući da se postupak koji se koristi za pripremu kefira razlikuje od brenda do brenda, teško je reći koliko je pojedini kefir bogat probiotiskim bakterijama. Za one koji nisu navikli na probiotike ili fermentisane namirnice, najbolje je da započnu s manjom količinom pa je postepeno povećavati. Neki ljudi navode stomačne smetnje kao što su zatvor, nadutost ili proliv prilikom uvođenja probiotika u svoju ishranu.

Ipak, svako s ugroženim imunim sistemom prvo treba da se posavetuje sa svojim lekarom.

(Telegraf.rs/ miss7.24sata.hr)