Porodica Morfatovi je preživela nešto što je malo ko na ovom svetu ikada: "Imali smo sreće!"

Brat i sestra Rejčel i Stiven su imali restriktivnu kardiomiopatiju, teško oboljenje srca. Napokon su uspeli da reše svoj problem i da završe uspešno transplantacije.

Rejčel Morfat je bila tiha mala devojčica koja se igrala u ćoški kuće dok je njen brat Stiven igrao fudbal napolju. Roditelji nisu u tome videli problem, odnosno mislili su da je ta različitost zbog toga što je Rejčel devojčica.

Preporučujemo

Međutim, kada je došlo vreme škole, nikako nisu mogli da je razbude kako bi stigla na časove.

Bio je to početak mukotrpne duge bobe za Morfatove.

Dok su doktori istraživali razlog Rejčelinnog umora, nešto stariji Stiven je imao niz kolapsa. Otkrivena mu je dugotrajna tahikardija, sa abnormalnim srčanim ritmim. Zatim su i kod Rejčel pronašli istu srčanu manu, ali bila je u dosta težem stanju. Naime, srce joj je otkazivalo.

U avgustu 2007. napokon su dobili preciznu dijagnozu. Bolovali su od restriktivne kardiomiopatije. Rejčel je sa 7, a Stiven sa 11 godina stavljen na listu za transplantaciju srca u novembru 2007.

Dve nedelje kasnije Stiven je dobio novo srce.

- Imao je ogromnu sreću, samo mu se sve desilo prebrzo, pa je imao problem da shvati šta mu je - kaže njegova mama Marija.

Doktori su se nadali da će Rejčel biti pošteđena operacije dok joj organizam malo ne poraste, ali za nekoliko nedelja njeno stanje se pogoršalo. Došla je na red za translantaciju u avgustu 2008. godine što joj je spasilo život.

Samo dve godine kasnije, ova porodica je preživela još jedan veliki udarac.

Njihovom ocu Endiju je takođe dijagnostikovana restriktivna kardiomiopatija. Imao je probleme sa srcem od detinjstva, ali bez precizne dijagnoze.

- Stanje mu se pogoršali i lekari nisu znali da li je to zbog stresa koji je preživeo zbog dece, ili nešto drugo - kaže Meri i dodaje da je podvrgnut transplantaciji, ali da nije preživeo. Imao je samo 45 godina.

Do oktobra 2015. godine deca su bila zdrava, ali je onda ponovo počeo pakao. Rejčel se osećala mnogo loše. Ustanovljeno je da pati od arterijske afibrilacije, abnormalnog srčanog ritma. Dobila je terapiju koja nije delovala.

- Osećala sam se smlaćeno, toliko malaksalo da je neopisivo rečima. Svi virusi i ostale bolesti su se lepile na mene. U jednom periodu nisam mogla ni da jedem - kaže Rejčel.

Do kraja novembra uprkos gubitku apetita dobila je na težini. Majka je odmah znala da se radi o zadržavanju tečnosti i alarmirala je lekare.

- Poslednje čega se sećam je da sam u kolima hitne pomoći - kaže Rejčel i dodaje da se probudila u januaru sledeće godine u bolnici na intenzivnoj nezi. Saznala je da joj je dato novo srce. Iako je transplantacija bila uspešna i dalje je imala traheotomiju i morala je na dijalizu zbog oštećenja bubrega.

Planirala se čak i transplantacija bubrega, ali su se ovi organi na čuđenje lekara oporavili.

Tokom svih ovih dešavanja iza Morfatovih je bila jedna od najboljih dobrotvornih medicinskih fondacija u Britaniji, pa je zbog toga ova priča još poučnija.

(Telegraf.rs)