Ne postoji "samo jedan" autizam: Ovo su simptomi kod beba od šest, dvanaest i šesnaest meseci

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" Ivana Stašević Karličić poziva roditelje i društvo da se više edukuju kako bi se simptomi autizma kod dece ranije prepoznali. Naglašava da ne postoji "samo jedan" autizam i da svi zajedno moramo da se potrudimo da nam deca budu dobro.

Autizam je razvojni poremećaj koji se obično javlja pre treće godine života.

Preporučujemo

- Autizam ili autistični spektar poremećaja karakterišu izmene u socijalnim veštinama, govoru i neverbalnoj komunikaciji, kao i ponavljano ponašanje - kaže dr Ivana Stašević Karličić.

Napominje da ne postoji samo "jedan" autizam, već postoji više podtipova koji nastaju kao kombinacija genetskih i spoljnih faktora.

- Vreme pojavljivanja i intenzitet ranih znakova autizma su vrlo različiti. Neke bebe pokazuju nagoveštaje u prvim mesecima života, kod drugih ponašanje postaje očigledno kasnije, u drugoj ili trećoj godini života. Nemaju sva deca sa autizmom sve znake autizma. Neka deca koja nemaju autizam mogu da imaju neke od znakova. Iz toga razloga najvažnija je profesionalna procena - ističe dr Stašević Karličić.

Dr Ivana Stašević Karličić: "Ne postoji samo "jedan" autizam, već više podtipova. Nastaju kao kombinacija genetskih i spoljnih faktora"; Foto: Marko Jovanović

Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" nam je ustupila spisak prvih simptoma autizma u odnosu na starosnu dob deteta.

Sa šest meseci: manjak ili odsustvo osmeha ili nekog drugog radosnog, toplog izraza lica, nedostatak ili slab kontakt očima.

Sa devet meseci: malo ili nimalo razmene zvukova, osmeha ili drugih izraza lica.

Sa 12 meseci: malo ili nimalo gugutanja, malo ili nimalo gestova kao što su pokazivanje, hvatanje ili mahanje, slab ili nikakav odgovor na pozivanje imenom.

Sa 16 meseci: izgovaraju vrlo malo reči ili ne govore.

Sa 24 meseca: vrlo malo ili bez povezivanja reči u fraze koje imaju značenje.

Foto-ilustracija: Profimedia

U bilo kom uzrastu:

- gubitak prethodno stečenog govora, gugutanja ili socijalnih veština,

- izbegavanje kontakta očima,

- kontinuirano izolovanje,

- poteškoća u razumevanju osećanja drugih ljudi,

- kašnjenje u jezičkom razvoju,

- neprekidno ponavljanje istih reči ili fraza,

- otpor pri najmanjim promenama u rutini ili okruženju

- ograničenje interesovanja,

- ponavljano ponašanje (pljeskanje, udaranje, okretanje...)

- neobične i intenzivne reakcije na zvuke, mirise, ukuse, teksturu, svetlo i boje.

Foto: Profimedia/Corbis

- Istraživanja pokazuju da rano prepoznavanje i rane intervencije utiču na bolji ishod autizma - podseća dr Stašević Karličić.

Dodaje da način na koji osobe sa autizmom uče, razmišljaju i rešavaju probleme može jako da se razlikuje, od vrlo veštih osoba do teško oštećenih. Nekim osobama sa autizmom može da treba ozbiljna podrška u svakodnevnom životu, dok drugima treba mnogo manje podrške, a u nekim slučajevim vode potpuno nezavisne živote.

- Roditelji najviše vremena provode sa detetom i najbolje poznaju njegove slabosti i prednosti. Uloga roditelja u ranom prepoznavanju simptoma autizma je vrlo značajna. Roditelji mogu da vode beleške o razvoju deteta, ponašnju na različitim mestima i sa različitim ljudima koje su korisne profesionalcima u proceni stanja i postavljanju prave dijagnoze - upućuje na činjenice psihijatar dr Ivana Stašević Karličić.

Kada se blagovremeno ustanovi autizam kod deteta, odnosno odmah po njegovom razvitku, tada otpočinje adekvatno lečenje, ali i potpuno druga "knjiga života" za tog mališana i njegovu porodicu.

Borimo se svi zajedno da saznamo što više o autizmu kako bismo omogućili našoj deci bolji život i budućnost.

(Jelena Bojić Obradović / j.bojic@telegraf.rs)