Vitamin koji nedostaje četvrtini planete, a zbog njegovog nedostatka smo loše raspoloženi i umorni

I dok god traju apeli da se klonimo sunca ostaje činjenica da ne boravimo dovoljno dugo na njemu. Pa, kako naći zlatnu sredinu ako je sunce mač sa dve oštrice?

- Nedavna istraživanja su pokazala da skoro 50% odraslih osoba i dece širom sveta ima manjak vitamina D čije je stvaranje u direktnoj vezi sa izloženošću suncu. Da bismo stvorili dovoljnu količinu ovog dragocenog vitamina i stekli osnovu dobrog zdravlja, potrebno je umereno izlaganje sunčevim zracima svakodnevno u trajanju do 15 minuta i sa najmanje 40 odsto otkrivenosti kože, kaže za "Telegraf" dr Dragoslava Mišetić.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, najveći benefit izlaganja sunčevoj svetlosti je i stvaranje vitamina D koji aktivira i jača naš imuno-odbrambeni sistem - poboljšava naše raspoloženje jer podstiče proizvodnju serotonina (hormona sreće), čini nas vedrim, a san postaje bolji i duži. Osim toga, sezonska depresija vezana za godišnje doba kada ima manje sunca i kada je dan kraći može biti potpuno potisnuta sa sunčanim danima.

Foto: Milena Đorđević

Sunčevi zraci u sudejstvu sa drugim terapijskim procedurama mogu učestvovati u lečenju nekih bolesti.

- Bolovi kod pacijenata sa reumatskim bolestima su blaži i mogu se umanjiti izlaganjem suncu. Psorijaza i neki od ekcema su manje izraženi čak se i povuku ukoliko se osobe sa tim poremećajima izlažu svakodnevno suncu do 30 minuta.Sunce deluje baktericidno, a koristilo se i pre otkrića antibiotika kao terapija za infekcije bilo bakterijama, bilo virusima. Infekcije gornjih respiratornih puteva se brže povlače uz sunce. Izlaganje sunčevim zracima kod žena povećava plodnost, a kod muškaraca se povećava sinteza testosterona, dodaje dr Mišetić.

Što se tiče zaštite od sunca postoji jedan vremenski period tokom kojeg možete i bez kreme, a to je samo 15 minuta u ranim jutarnjim časovima.

- Kreme za sunce sa zaštitnim faktorom mogu štititi od opekotina ali i tada voditi računa o dužini izloženosti, ali smatram da ne štite od nastanka maligniteta kože. Neke zaštitne kreme sadpže PABA koji blokira UV zrake ali pod dejstvom sunčevih zraka postaje kancerogen. FDA upozorava da gledamo sastav kreme koju kupujemo! Isto važi i za oksibenzon koji deluje kao iritans kože. Dakle, kod kupovine krema oprez i gledajte sastav, a moja preporuka je organska kozmetika u prodavnicama zdrave hrane. Da se ne bi poremetio proces stvaranja vitamina D, dovoljno je 15 minuta u ranim jutarnjim satima bez kreme. - ističe dr Mišetić.

Foto: Profimedia

Pre izlaska iz kuće obavezno se namažite kremom sa SPF i trudite se da veći deo kože prekrijete laganom i prozračnom odećom, ali kada je visok UV indeks, ni to ne štiti od nastajanja crvenila i opekotina. Ako ste napolju duži vremenski period morate imati i dodatnu zaštitu, odnosno suncoran ili otići u prinudnu hladovinu. Proces nanošenja kreme ponavljati na svaka dva sata.

- Bez obzira na visinu zaštitnog faktora, sunčajte se oprezno. Opuštenije do 10 časova pre podne i od 17 časova popodne, u kom periodu koža lepše potamni i tada se može koristiti niži zaštitni faktor. Ukoliko ste izloženi suncu u periodu od 10h do 17h, obavezno koristite najviši zaštitni faktor i pokrivajte svoju kožu laganim materijalima, ali nikako mokrim pamučnim majicama! Ne postoji pametna preporuka o dužini sunčanja, ali već je navedeno da je zdrava i preporučena doza od 15 minuta dovoljna da pokrene dobro zdravlje. Oprez sa decom- samo rani i kasni popodnevni sati! - zaključuje dr Mišetić u razgovoru za "Telegraf".

(Tara Tomović/Telegraf.rs)