Podmukla bolest koja zadaje sve više muke građanima Srbije: Evo ko je u najvećem riziku

Šta je diskus hernija?

Pre svega zamislite kičmeni stub i pršljenove. Da bi pršljenovi funkcionisali normalno potrebni su diskovi (svojevrsni jastučići između pršljenova) koji vrše ulogu amortizera. Kada ti diskovi izgubie prirodan oblik, oni postaju nalim balonima pod kompresijom i tada nastaje bol, odnosno diskus hernija.

Kod 80 odsto ljudi javlja se lumbalna diskus hernija na donjem, odnosno lumbalnom delu kičme.

Koji su simptomi diskus hernije?

Najčešća je lumbalna diskus hernija na donjem, lumbalnom delu kičme, a kao prvi simptom koji ozbiljno treba shvatiti je bol u donjim leđima koji se može širiti u nogu ili na sedalni deo zadnjice. U nogama se može javiti i utrnulost.

Ukoliko se radi o diskus herniji vrata ona se manifestuje bolovima u vratu, ramenima i glavni, a moguće su manje vrtoglavice i visok pritisak.

Foto: Shutterstock

Ko je u najvećem riziku?

U najvećem riziku od diskus hernije su ljudi koji su već padali na leđa, doživeli snažne udarce ili nezgodne pokrete. Takođe, u velikom riziku su osobe iznad 30 godina, više od 170 centimentara, sportisti ili pak, oni koji se nimalo ne bave fizičkom aktivnošću, gojazni i pušači.

Koje su posledice ako se ne leči?

Ukoliko se ne leči na vreme diskus hernija može dovesti do ozbiljnih komplikacija i imati štetan uticaj na srce i cirkulaciju, uzrokuje gastritis i hronični bronhitis. Remeti cirkulaciju krvi do mozga zbog čega podstiče razvoj moždanog udara. U narednim stadijumima može biti čak i uzrok karcinoma i paralize dlanova i stpala.

Kako izgleda pregled u bolnici Euromedic?

U opštem delu pregleda lekar uzima anamnezu tj. sledeće podatke od pacijenta: lične podatke, glavne tegobe koje pacijent ima, zatim detaljne podatke o početku i razvoju sadašnje bolesti, ranije bolesti i operacije, kao i porodičnu anamnezu.

- Specijalni deo pregleda predstavlja klinički pregled pacijenta kada lekar ispituje:

- posturu (stav,držanje tela)

- hod

- aktivnu i pasivnu pokretljivost kičme i svih zglobova

- tonus, trofiku i snagu mišića po MMT (manuelnom mišićnom testu)

- refleksnu aktivnost

- senzibilitet

- antropometrijske mere (mere se obim i dužina ekstremiteta)

- stanje periferne cirkulacije

- test aktivnosti dnevnog života (ADŽ test) kada je to potrebno

Foto: Shutterstock

*Uz klinički pregled, ukoliko je potrebno sprovode se dodatna dijagnostička ispitivanja, kao što su:

- laboratorijska ispitivanja (pregled krvi i urina)

- RTG – (Rentgenska snimanja )

- CT (kompjuterizovana tomografija) tj.skener

- MRI (magnetna rezonanca)

- EMNG (elektromioneurografija ruku i nogu )

- ULTRAZVUK mekih tkiva i zglobova

- DOPPLER krvnih sudova vrata, Doppler krvnih sudova ruku i nogu

Kada je neophodno, dijagnoza se postavlja TIMSKI, konsultacijom doktora drugih specijalnosti: neurologa, neurohirurga, ortopeda, reumatologa, vaskularnog hirurga.

Kako se leči diskus hernija?

Uglavnom se primenjuje endoskopska operacija kičme, koja inače predstavlja minimalno invazivni hirurški zahvat, kojim se uspešno reguliše problem diskus hernije, a oporavak pacijenata je brz i mnogo lakši u poređenju sa klasičnim načinom operacije.

S obzirom na to da je diskus hernija prilično opasna i složena bolest mišićno-koštanog sistema, pa je već u startu tako treba i shvatiti odmah zakazati pregled u klinici Euromedic.

(PR/Telegraf.rs/T.T.)