Ovo je jedna od najčešćih bolesti u Srbiji: Ako se ne javite na vreme lekaru, može izazvati slepilo

U svetu milioni ljudi boluju od očnih bolesti koje, ako se ne ustanove na vreme, mogu da dovedu do slepila. 

Preporučujemo

Stanja i oboljevanja oka mogu biti različita, a određene bolesti organizma mogu da dovedu do oštećenja vida pa i do njegovog gubitka.

Zato je jako važno da posetu oftalmologa ne odlažete, čak i onda kada vam se čini da je sve uredu, jer početni stadijumi oboljenja ne daju nikakve znakove, a kada simptomi počnu da se osećaju onda može da bude kasno.

Specijalista oftalmologije, dr Dejan Stefanović je u razgovoru za Telegraf otkrio koji su glavni uzroci slepila u Srbiji, koliko su važni preventivni pregledi, na koji način se sprovode operacije i lečnja oka i razbio nekoliko svakodnevnih mitova o vidu.

Oftalmolog Dejan Stefanović; Foto: A. Nalbantjan

Dr Dejan Stefanović je oftamolog sa 25 godina radnog iskustva u oftamološkoj praksi. Znanja je sticao u Rusiji i kod nas, a sada radi u Beogradu. Autor je abstrakta na domaćim i međunarodnim stručnim skupovima. Laserske tehnologije u oftalmologiji i Medical retina su posebna sfera interesovanja dr Stefanovića.

• Koji su glavni uzroci slepila u Srbiji?

- Jedan od najčešćih uzroka slepila u Srbiji je šećerna bolest ili dijabetes. Pacijenti često ne dolaze kod lekara na vreme, a dođu kada je bolest već uzela maha, odnosno kada dođe do drastičnog pada vida. Jako je važno da pacijenti koji imaju dijabetes dolaze na preventivne preglede u intervalima od 3 do 6 meseci gde bi doktor uradio pregled i laser, jer danas laser sprečava komplikacije koje mogu nastati kod pacijenata sa dijabetesom, a to je ponekad i trajni gubitak vida.

- Drugi najčešći uzrok gubitka vida je glaukom ili očni pritisak. I kod ovog stanja jako je važan preventivni pregled na kojem se meri očni pritisak i na osnovu toga kao i savremene dijagnostike koju poseduje Bel Medic, a to je OCT, možemo na vreme da postavimo dijagnozu i na osnovu toga da uvedemo kapi i dugo održati pod kontrolom očni pritisak, upozorava dr Stefanović.

Foto: Telegraf.rs

Glaukom je očna bolest, koja najviše dovodi do slepila, a koja je toliko podmukla da svaka osoba posle 40. godine mora na kompletan očni pregled, kako bi se eventualno, otkrila na vreme. To je opasna bolest, ne po život, ali po njegov kvalitet. Prema procenama, u Srbiji ima oko 100.000 ljudi s ovom dijagnozom. 

• Koliko je katarakta danas opasna i kako se leči?

- Katarakta je postepeni pad vida koji se rešava na jednostavan način. Pacijent je u lokalnoj anesteziji, operacija katarakte traje deset minuta i nakon operacije ide odmah kući. Nakon operacije, već sutradan dolazi do povratka vida onakvog kakav je bio pre navlačenja katarakte.

• Koja su najteža stanja s kojima ste se susretali kroz vašu praksu?

- To su stanja pacijenata koji boluju od dijabetesa i ne dolaze na preventivne preglede. Lekari u bolnici Bel Medic poseduju različite metode lečenja koje mogu da zaustave dalji proces gubitka vida. Kasni dolazak kod oftalmologa je nemoguće rešiti. Vitrealna hirurgija je danas vrlo razvijena, ali u nekim slučajevima je nemoguća.

Takođe to su bila i stanja kod glaukoma koje zovemo tihi ubica vida, jer simptomi nisu karakteristični. Pacijent primećuje suženje vidnog polja, a ako se na vreme ne javi oftalmologu može doći do trajnog gubitka vida.

Bel medic poseduje najsavremenije metode lečenja bolesti oka. Uspešno operišu kataraktu, vrše sve operacije na zadnjem segmentu oka, primenjuju intraviteralne injekcije, poseduju laser kabinet koje je jako bitan u prevenciji slepila.

Pratite očni pritisak, može da vam sačuva vid; Foto: A. Nalbantjan

• Kada pacijent ne sme da odlaže pregled?

- Ako vam se u vidnom polju pojavljuje svetlucanje munje, mušice ili takozvana zavesa. Tada je reč o rupturi retine koja u nekim slučajevima može da se reši laserom, a u drugim težim slučajevima sve napreduje jako brzo i dolazi do totalnog gubitka vida. Tada se obavlja operacija na retini, hiruškim putem, i ukoliko se izvede na vreme i tada se pacijentu može vratiti vid.

• Koliko sedenje za računarom oštećuje vid i koliko često treba da odmaramo oči?

- Pravilo je što manje za kompjuterom, a što više u prirodi, ali kada to ne može onda svako ko radi za kompjuterom po osam sati, oči treba da odmara na svaka tri sata. Udaljite se od računara oko jedan metar.

Savetuju se kontrole na 3 do 6 meseci; Foto: A. Nalbantjan

• Da li ljudi koji kupuju naočare za vid na pijaci izlažu sebe riziku?

- Te naočare nisu toliko loše, ali ljudi treba da shvate da često oba oka nisu ista i da postoji razlika u dioptriji. Razmak zenica nije isti kod svakog čoveka, a te naočare su napravljenje po nekom standardizovanom principu. Preporuka je ipak da se urade kvalitetnije naočare.

• Da li tableti i telefoni oštećuju vid deci?

- Opšta je preporuka da što manje vremena provode za aparatima koji zrače, a nema dokaza da je neko dete koje ima problem s vidom još više oštetilo vid gledajući u ekrane.

(Telegraf.rs/PR)