Poslušajte glas vašeg tela: Evo šta znači kada žudite za čokoladom, pastom ili sladoledom

Većina nas je doživela jaku žudnju za nezdravim namirnicama, a neki stručnjaci ističu da je žudnja za određenim namirnicama zapravo glas našeg tela koje nam poručuje da mu nedostaje neka namirnica sa određenim mineralima ili vitaminima.

Bilo da se radi o čokoladi, krofnama, slanim grickalicama ili testeninama - naše telo ih želi, ali jedenje te hrane ne prekida žudnju, zato što je ona znak nedostatka određenih minerala.

Preporučujemo

Žudnja za krofnama može da bude znak da nam fali neki mineral. Foto: PIxabay.com

Problem sa nezdravim namirnicama je sledeći: ma koliko da ih pojedemo, njihovo jedenje ne okončava tu žudnju već nam se često jede još više. O čemu se tu radi? Da li nas naše telo vara? Pa, ne sasvim. U nauci se danas uglavnom razume da su te žudnje znaci da su našem telu potrebni određeni minerali koji se zaista mogu naći u nezdravim namirnicama, ali je ipak najbolje da ih dobijamo iz zdrave hrane. Zaista, jedino ako te minerale obezbedino iz prirodnih izvora u kojima su nutrijenti optimalno grupisani radi boljeg usvajanja, možemo se nadati da će ta žudnja za nezdravim prestati.

Čokolada - magnezijum

Na Zapadu, najčešća je želja za čokoladom, pa zato ne treba da nas iznenadi što je ona povezana sa nutrijentom koji nedostaje ogromnom broju ljudi - magnezijumom. Prema nedavnim statistikama, skoro 80% Amerikanaca ima manjak tog suštinskog minerala, koji je neophodan za preko 300 biohemijskih reakcija u telu, uključujući i reakcije koje su povezane sa opuštanjem. Magnezijum se može nazvati i “mineralom opuštanja”, pošto su glavni simptomi njegovog nedostatka strepnja, razdražljivost, nesanica i visoki krvni pritisak.  To je razlog što se ljudi koji imaju deficit magnezijuma privremeno osećaju bolje nakon što pojedu štanglu čokolade: mala količina magnezijuma koju ona sadrži ih opušta. Mnogo je bolje koristiti crnu čokoladu, sa preko 70% kakaoa, koja se već može smatrati relativno kvalitetnim izvorom magnezijuma. Obična čokolada to nije, jer sadrži manje od 40% kakaoa, uz dosta šećera, mleka i aditiva. Još bolji izvori magnezijuma su zeleno lisnato povrće, orašasti plodovi, semenke i mahunarke. Ako jedemo dovoljno ovih namirnica, verovatno je da će nam se manje jesti čokolada.

Namirnice bogate šećerom - hrom, ugljenik, fosfor, sumpor ili triptofan

Dosta šećera može da bude nezdravo. Foto: Pixabay.com

Druga najčešća vrsta hrane na Zapadu koja je predmet žudnje je hrana sa mnogo šećera. To je najkomplikovaniji oblik žudnje, pošto ga može izazvati manjak bar pet nutrijenata: hrom (pomaže da se raguliše nivo šećera u krvi), ugljenik (jedan od elemenata od kojih se sastoje šećeri), fosfor (pomaže telu da proizvede energiju), sumpor (pomaže da se odstrane toksini) i triptofan (regulator proizvodnje serotonina, hormona koji smiruje). Zato je najbolji način da se okonča neprekidna žudnja za šećerom da poboljšate ishranu, obogatite je svežim voćem, povrćem, integralnim žitaricama i orašastim plodovima, što će pomoći da se nadoknadi

Rafinisani ugljeni hidrati - azot

Žudnja za testeninom je znak da nam nedostaje ovaj važan mineral. Foto: Pixabay.com

Žudnja za rafinisanim ugljenim hidratima, kao što su testenine i hleb, znak je manjka azota. Azotna jedinjenja su suštinska komponenta nukleinskih kiselina i proteina, a njihov manjak može da dovede do simptoma neuhranjenosti koji nastaju usled manjka proteina. Zato, ako primećujete da vam se jede mnogo rafinisanih ugljenih hidrata, dodajte više azota u svoju ishranu. Većina namirnica sadrži azot u organskom ili neorganskom obliku, ali su sveže voće i povrće njime posebno bogati.

Sledeći oblici žudnje su manje uobičajeni, ali ipak se redovno javljaju u razvijenim zemljama.

Uljasta i masna hrana su znak da vam nedostaje kalcijum. Dobri izvori kalcijuma su sirovo mleko, sir, zelje i brokoli.

Sladoled ukazuje da vam nedostaje gvožđe. Jedite više hrane bogate gvožđem, kao što su zeleno lisnato povrće i morske alge.

Slana hrana je znak nedostaje vam hlor ili silicijum. Pokušajte da dodate više orašastih plodova, semenki i krastavaca sa ljuskom u svoju ishranu.

VIDEO: Čokolada od koje „boli glava“ koliko je dobra, ali i novčanik

(Telegraf.rs/stvarukusa.rs)