Rešite problem venskih oboljenja uz najsavremeniju hirurgiju minimalnog reza i brzog oporavka nakon intervencije

Oboljenja arterija se manifestuju ishemijom, a oboljenja vena i limfatika se manifestuju venskim ili limfnim zastojem ili ti otokom.

Pored oboljenja, značajne su i povrede krvnih sudova, pri čemu se povrede arterija manifestuju kliničkim sindromom hemoragije i/ili ishemije, povrede vena se manifestuju venskim krvarenjem, a povrede limfatika limforejom. Vaskularna oboljenja mogu imati akutni i hronični tok.

Preporučujemo

Foto: Profimedia.com

Tegobe zbog kojih morate da obavite pregled kod vaskularnog hirurga su bol ili grčevi u rukama ili nogama tokom određenih aktivnosti ili u određenom položaju, noćni bol koji remeti san, pojava rana koje ne zarastaju, prolazni ataci ishemije mozga (TIA) ili preležan moždani udar (CVI), gubljenje na težini i bol nakon uzimanja obroka, vidljive proširene vene na nogama, otok dela ili cele ruke ili noge sa ili bez promene boje i temperature kože i tako dalje.

Pregled vaskularnog hirurga je složen specijalistički pregled, uglavnom je bezbolan i ne zahteva primenu invazivnih instrumenata. Traje prosečno oko 20-30 minuta, osim u složenijim slučajevima , kada je za dobijanje precizne dijagnoze potrebno uraditi i dodatna ispitivanja. Nije neophodna nikakva prethodna priprema bolesnika.

Postavljanje dijagnoze kod bolesnika sa vaskularnim oboljenjem započinje anamnezom i fizikalnim pregledom. Uzimanjem podataka o postojećim tegobama i smetnjama lekar se upoznaje sa zdravstvenim stanjem pacijenta. U većini slučajeva specifična dijagnoza kod pacijenta sa vaskularnim oboljenjem se može pretpostaviti već na osnovu pažljivo uzete i dobro usmerene anamneze. Lekar pažljivo sluša pacijentov opis tegoba, a potom postavlja specifična pitanja, kojima razjašnjava dobijene ili dobija nove podatke.

Lekar će postavljati pitanja o trajanju tegoba, da li su one povremene ili stalne, koje okolnosti ih pogoršavaju, a koje ih olakšavaju, podaci o prethodnim pojavama ili uzimanju lekova od značaja za pojavu simptoma, vremenska povezanost pojave simptoma sa drugim bolestima ili stanjima.

Foto: Profimedia.com

Lična i porodična anamneza podrazumevaju uzimanje podataka o prethodnim bolestima pacijenta, utvrđivanje prisustva faktora rizika za razvoj vaskularnih bolesti, prisustva udruženih kardiovaskularnih i drugih internističkih problema kod bolesnika, uzimanje podataka o operacijama koje je bolesnik imao, eventualnim alergijama ili neželjenim reakcijama na lekove, prisustvo faktora rizika, vaskularnih oboljenja , težih hroničnih bolesti kod najbližih krvnih srodnika kako bi se isključile neke bolesti ili obratila pažnja na neke specifične simptome.

Fizikalni pregled podrazumeva pregled celog tela, ali ga je često potrebno ciljano usmeriti, shodno prethodno opisanim simptomima kod pacijenta. Primena temeljnih principa inspekcije i palpacije uz pažljivo ispitivanje pulseva može da pruži obilje podataka. Po potrebi se može izvesti i merenje obima gornjih i donjih ekstremiteta na simetričnim mestima.

U zavisnosti od kliničke slike može biti neophodno merenje krvnih pritisaka na različitim nivoima gornjih ili donjih ekstremiteta i u različitim položajima ekstremiteta i odredjivanje takozvavi doppler indeksa-ABI ili ASPI.

Foto: Profimedia.com

U nekim slučajevima u cilju postavljanja tačne dijagnoze i određivanja odgovarajuće terapije neophodne su i dopunske dijagnostičke procedure kao što su različite laboratorijske analize, color-Doppler ultrazvučni pregled, ultrazvuk srca i grudne aorte, MSCT- ili MR –angiografija, radiografija vratne kičme i gornjeg otvora grudnog koša, kapilaroskopija. Ređe je neophodan i neurološki, kardiološki, reumatološki/imunološki pregled.

Na osnovu rezultata vaskularnog pregleda daje se dijagnoza, određuje odgovarajuća terapija, koja može biti hirurška ili konzervativna (medikamentozna), daje se predlog o eventualnim dodatnim dijagnostičkim postupcima i određuje učestalost kontrolnih pregleda.

(Telegraf.rs/PR)