Rešite ovaj test i saznajte da li je vaš mozak stariji ili mlađi od ostatka tela
Naučnici kažu da mozak može biti deset godina mlađi ili stariji od ostatka tela. Testirajte se!
Svaki novi bolni zglob ili bora oko usana i očiju jasno otkrivaju kako telo polako stari, ali to se ne može reći i za mozak, jer šta se tačno događa s procesom starenja u našim glavama - mnogo je teže proceniti.
Svaki organ u telu stari, ali za razliku od drugih organa, ćelije u mozgu se ne regenerišu. Jednom uništena živčana ćelija u mozgu (neuron) se ne može regenerisati, kao što ni ne mogu nastati novi neuroni. Te živčane ćelije koje čovek izgubi i uništi su trajno izgubljene.
Svaki dan čovek je sve siromašniji za određeni broj neurona u mozgu, što utiče i na veličinu mozga, koja se s godinama smanjuje.
Kod većine ljudi prvi znakovi starenja se pokazuju između 40 i 50 godina, kod nekih se mogu pokazati i mnogo ranije ili kasnije, što zavisi od 'genetike', to jest nasleđenim osobinama čoveka. Genetika nije jedini činilac koji utiče na mozak, postoje i drugi uticaji koji mogu usporiti ili ubrzati starenje mozga.
Na starost mozga najviše utiču kontinuirano konzumiranje alkohola, posebno žestokih pića, zatim pušenje, previše ili manjak šećera u krvi, holesterol i smanjeni unos vitamina, pogotovo B kompleksa. Starenje mozga ubzrava i nedovoljna fizička aktivnost, stres, gojaznost, uzimanje psihoaktivnih droga i fizičke traume i upalni procesi mozga.
Ljudi koji imaju atrfoiju mozga mogu biti mentalno i intelektualno potpuno očuvani, ali broj živčnanih ćelija koje 'komuniciraju' s drugim ćelijama se drastično smanjuje. Inače, svaka živčana ćelija komunicira s drugim ćelijama, te ima od par stotina do čak 10.000 sinaptičkih poveznica.
Ali, to stanje nije nepovratno. Učenjem i intelektualnim radom, spoznajom novih informacija, stvaraju se nove poveznice u mozgu te se tako usporava starenje mozga.
Koliko je star vaš mozak?
Da biste otkrili koliko je vaš mozak zaista star i kakva je budućnost pred njim, rešite test dr Vinsent Fortansce, kliničkog profesora neurologije sa Univerziteta Južna Kalifornija.
Svaku tvrdnju pomno pročitajte i označite je s 'tačno' ili 'netačno'.
TEST
1. Svake noći spavam sedam - osam ili više sati.
2. Svakodnevno jedem pet ili više porcija voća i povrća bogatog antioksidansima.
3. Pojedem bar jednu porciju borovnica, malina ili kupina na dan.
4. Najmanje tri puta nedeljno jedem pečenu ili ribu sa roštilja bogatu omega 3 masnim kiselinama.
5. Najmanje pet dana nedeljno, kao dodatak ishrani, uzimam riblje ulje bogato omega 3 masnim kiselinama ili laneno ulje.
6. Redovno uzimam dnevnu dozu multivitamina i folnu kiselinu kao dodatak ishrani.
7. Na dnevnoj bazi uzimam niske doze aspirina.
8. Bar pet puta nedeljno pijem crno vino ili sok od grožđa.
9. Većinu dana u nedelji redovno vežbam, najmanje 30 minuta u kontinuitetu, dakle intenzivno vežbam tri ili više sati nedeljno.
10. Bar pet dana u nedelji čitam intrigantne knjige, rešavam ukrštene reči, sudoku, slagalice, ili se bavim aktivnostima koje iziskuju aktivno učenje, pamćenje, računanje, analizu i rešavanje problema.
11. Imam „dugovečne gene“, neki članovi moje porodice živeli su 80 i više godina bez gubitka pamćenja.
12. Ukupan nivo holesterola mi je ispod 5,2 mmol / l.
13. Loši, LDL holesterol mi je ispod 3,3 mmol / l.
14. Nisam gojazan/a.
15. Jedem malo crvenog mesa. Na jelovniku mi je uglavnom mediteranska ishrana bogata voćem, povrćem, žtaricama, orašastim plodovima i semenkama.
16. Umesto maslaca i margarina, koristim maslinovo ulje i namaze koji ne sadrže trans-masti.
17. Nikada nisam bio/la pušač.
18. Imam normalan krvni pritisak.
19. Nemam dijabetes.
20. Nemam metabolički sindrom (povišene trigliceride, masne naslage na stomaku i hipertenziju).
21. Ne patim od poremećaja spavanja, poput hrkanja, opstruktivne apneje ili nesanice
22. Nekontrolisani stres na dnevnoj bazi nije moj problem.
23. Imam snažnu mrežu potpore okoline, uživam u aktivnostima s prijateljima, kolegama i članovima porodice.
24. Nemam problem ni s kratkoročnim ni s dugoročnim pamćenjem.
25. Spreman sam da radim na prevenciji Alchajmerove bolesti te sam voljan da učinim sve potrebno da sprečim njen razvoj.
REZULTATI :
Izbrojite koliko ste ukupno tvrdnji označili s 'tačno'.
0 do 11- visok rizik od Alchajmerove bolesti
Svojim godinama dodajte još 10 godina- toliko je star vaš mozak. Što pre s lekarom otvoreno porazgovarajte o svojim zdravstvenim problemima te zatražite savet kako da ih rešite.
12 do 14- umeren rizik od Alchajmerove bolesti
Da biste saznali koliko je star vaš mozak, svojim godinama dodajte još pet godina. Iako razlika u godinama nije velika, važno je da budete svesni rizika koji povećava šanse za nastanak Alchajmerove bolesti.
15 do 19- blagi rizik od Alchajmerove bolesti
Stvarna starost vašeg mozga ista je kao i vaša hronološka starost. Pažljivo ponovo pogledajte test pa pronađite koje promene možete da uvedete, od zdravije ishrane, redovno vežbanje i mentalne stimulacije do većih doza odmora i opuštanja.
20 DO 22- nije loše!
Od vaše hronološke dobi oduzmite deset godina i dobićete stvarnu starost svog mozga. Vi već činite mnogo za svoje mentalno i fizičko zdravlje, no neka vam pitanja koja ste označili s „netočno“ posluže kao smernice za dodatne zdrave promene koje možete uneti u život.
23 DO 25- čestitamo! Vi starite na dobar način
Da biste dobili starost svog mozga od svoje hronološke dobi oduzmite 15 godina. Trenutno ste zdravi i imate mladenački i produktivan um. Nastavite tako i rizik od Alchajmerove bolesti će ostati vrlo nizak.
(Telegraf.rs/ 24sata.hr)
Video: Petar Benčina igra lik Bogdana: Glumac o filmu "Volja sinovljeva", saradnji sa bratom Igorom
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
ACA
Ako postoji neko sa 23-25 DA, neka se javi...!
Podelite komentar