3 suptilne promene u vidu koje jasno otkrivaju da imate problem sa kataraktom

Najčešće bolesti oka su kratkovidost i dalekovidost, upale vežnjače  virusnog, bakterijskog ili alergijskog porekla, upale očnih kapaka, ali i opasna katarakta koja predstavlja zamućenje očnog sočiva.

Do pojave katarakte dolazi usled fiziološkog procesa starenja, a opasna je zbog toga što se obično kasno prepoznaje, a može da traje godinama.

Preporučujemo

Redovni pregled je najbolja prevencija. Foto-ilustracija: Profimedia/Wavebreak

Katarakta predstavlja zamućenje sočiva, koje se najčešće javlja kao posledica procesa starenja. Do zamućenja može da dođe i zbog drugih faktora, kao što su zračenje, povrede i zapaljenja raznih struktura oka, metaboličke promene u organizmu i slično. Za normalan vid je neophodno da sve strukture u oku budu providne, što se odnosi i na sočivo koje služi za fokusiranje svetla koje dolazi sa predmeta u žutu mrlju obrazujući slike.

Kod početnih katarakti vid izgleda kao kada se gleda kroz prljavo staklo pa osoba koja nosi naočare ima osećaj da su stakla prljava. Katarakta se obično, javlja na oba oka ali je napredovanje bolesti različito. Kasnije, napredovanjem bolesti javljaju se izraženiji simptomi tipa:

- zablještenje kod jakog sunca ili izvora svetlosti;

- dolazi do promene percepcije boja koje tada postaju bleđe i nejasni;

- vid postaje zamagljen i nejasan.

Pored ova tri očigledna i najjasnija simptoma mogu da se jave i: rasipanje svetlosti i haloi oko izvora svetlosti, otežano gledanje pri slabijem svetlu i noću, česta promena dioptrije na naočarima, ali i nejasne, duple slike na jednom oku.

U procesu starenja dolazi do poremećaja u samom metabolizmu sočiva, koje polako počinje da se muti, odnosno počinje proces katarakte. On obično počinje u šestoj deceniji, a u osmoj čak polovina osoba ima problem ove vrste. Poslednjih godina broj katarakti se neprekidno povećava, s tim što se sve više javlja kod mlađih osoba i to najčešće kao posledica boravka na suncu bez naočara.

Razvoj katarakte ima postepeni tok, a ne prate je nikakvi bolovi, ili neke druge smetnje. Prvo se javlja na jednom, pa tek onda na drugom oku. Zbog toga pacijenti ponekad nisu ni svesni da ne vide dobro, jer im zdravo oko stvara takav osećaj. Ovo može biti opasno, naročito u saobraćaju, jer sužava vidno polje. Osim toga, ljudi koji ne znaju da imaju kataraktu imaju potrebu da pojačavaju svetlo, a čini im se da slova u koja gledaju nisu jednaka.

Foto: Pixabay.com

Za kataraktu je lek operacija. Zamućeno sočivo se uklanja, ali ostavlja tanka prirodna opna u koju se stavlja veštačko sočivo. Hirurški zahvat je komforan, obavlja se u lokalnoj anesteziji, sa ultrazvukom za uklanjanje sočiva. Savremene metode omogućavaju da se za ugradnju koriste sočiva koja ne izazivaju reakciju oka na strano telo. Poslednjih godina koriste se i kod nas multifokalna sočiva, koja posle operacije omogućavaju jasan vid i na daljinu i na blizinu bez upotrebe naočara. Postoperativni oporavak je daleko kraći nego što je to bilo ranije. Većina ljudi se operiše u okviru jednodnevne hirurgije, a zbog sigurnosti, ostaje jednu noć u bolnici.

Lekovi se koriste jedino u postoperativnom periodu, da bi smanjili reakciju oka na prisustvo stranog tela, odnosno veštačkog sočiva. Kod osoba koje boluju od glaukoma ili od šećerne bolesti, a dobili su i kataraktu, veoma je važno uraditi operaciju katarakte u najranijoj fazi bolesti da bi promene na očnom dnu mogle lakše da se kontrolišu.

Oftalmolozi savetuju redovne preglede i provere oka za decu i odrasle bez obzira da li imaju tegobe ili ne. Oftalmološki pregled čini deo sistematskog pregleda za vozače i za zaposlenje. Pregled počinje razgovorom sa pacijentom gde on izlaže svoje tegobe sa vidom, a lekar postavlja ciljana pitanja kako bi dobio što više informacija od značaja. Zatim se prelazi na tzv. fizikalni pregled tokom koga oftalmolog po utvrđenom redosledu i uz pomoć oftalmoloških instrumenata i aparata pregleda oko i pomoćne organe. To obuhvata određivanje vidne oštrine i eventualno prepisivanje naočara, pregled prednjeg segmenta oka (kapaka, vežnjače, rožnjače, dužice, zenice, sočiva i očnih komora), merenje očnog pritiska i pregled zadnjeg segmenta oka (očnog dna).

Ukoliko situacija to nalaže lekar može pacijenta radi postavljanja prave dijagnoze poslati na dodatna ispitivanja kao što su ultrazvuk oka, KVP, HRT, OCT, GDx, FA, FFA. Pregled oftalmologa koji će utvrditi da li vam preti opasnost od ove opasne očne bolesti možete obaviti na klinici Euromedik, na više lokacija u Beogradu. Dugogodišnja praksa je pokazala da stručnjaci sa klinike Euromedik imaju veoma uspešnu praksu kada je u pitanju lečenje bolesti očiju, a između ostalog i katarakte.

(Telegraf.rs/PR)