Polovina odraslih ljudi u svetu će piti alkohol do 2030. godine - kažu naučnici

Za svega deset godina će polovina ljudi u svetu konzumirati alkohol, ako je suditi po najnovijem medicinskom istraživanju. Kako je alkohol uzročnik velikog broja opasnih bolesti, samim tim će i zdravlje 50 odsto odrasle populacije zemlje biti narušeno.

Ljudi širom sveta sve više piju alkohol. Kada se uporedi period između 1990. i 2017. godine potrošnja alkohola po glavi stanovnika Zemlje povećala se sa 0,7 litara na 6,5 ​​litara godišnje, pokazuju nova istraživanja. Predviđa se da će taj broj do 2030. dostići 7,6 litara.

Preporučujemo

Naime, do 2030. godine će polovina odraslih u svetu će piti alkohol u odnosu na 45 odsto 1990. godne, dok će 40 odsto apstinirati od alkohola u odnosu na 46 odsto 1990. godine. Ovo su rezultati studije koja je objavljena u časopisu "The Lancet".

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Osim toga 23 odsto odraslih osoba će piti bar jednom mesečno, u poređenju sa samo 18,5 odsto onih koji su to činili 1990. godine, piše CNN.

- Korištenje alkohola se povećava, a i dalje će se povećavati, uprkos saznanjima o štetnim posledicama po zdravlje - napisao je Jirgen Rem, autor studije, naučnik i profesor na univerzitetu u Torontu.

Poznato je da konzumacija alkohola uzrokuje ili doprinosi mnogim bolestima, uključujući rak, bolesti srca i dijabetes. Takođe, može da dovede do invaliditeta ili do smrti.

U Evropi opada konzumiranje alkohola

Nova studija je merila potrošnju alkohola po glavi stanovnika u 189 zemalja u periodu od 1990. do 2017. godine. Pre 1990. godine upotreba alkohola bila je najveća u zemljama s visokim dohotkom, a najviše alkohola se konzumiralo u Evropi. Međutim, situacija se sada značajno promenila.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Korišćenje alkohola smanjilo se u većini evropskih zemalja između 2010. i 2017. godine. Na primer, istraživači su zabeleežili godišnje smanjenje od 22 odsto. U Rusiji je to opalo sa 15,8 litara na 12,3 litre. U Ujedinjenom Kraljevstvu zabeležen je pad od 7,4 odsto godišnje, odnosno smanjenje od 12,3 na 11,4 litara. Najizraženiji pad u istom razdoblju primećen je u Azerbajdžanu, s padom sa 2,9 litara 2010. godine na samo 0,5 litara u 2017. godini.

- Znatno povećanje potrošnje alkohola po stanovniku zabeleženo je u zemljama jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika između 2010. i 2017. godine - stoji u istraživanju.

Indija je zabeležila porast od 38 odsto. Povećanje od čak 90 odsto primećeno je u Vijetnamu.

- Ta povećanja ukazuju na to da Evropa do 2030. godine više neće biti kontinent u kojem se alkohol najviše konzumira, dok će zemlje jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika potaknuti rast globalne potrošnje - kažu autori

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Pomaci kada je konzumacija alkohola u pitanju u SAD-u su skromni u odnosu na Evropu i Aziju. Na primer, između 2010. i 2017. godine na nivou svake godine je došlo do povećanja konzumacije alkohola po stanovniku za nešto manje od 6 odsto, sa 9,3 litara na 9,8 litara.

Zahvaljujući ovim rezultatima predviđa se da će količina upotrebe alkohola rasti brže od broja ljudi koji piju. Naime, istraživači očekuju da će se između 2018. i 2030. godine količine popijenog alkohola povećati za 17,8 odsto u svetu, dok će se broj onih koji se opijaju povećati za samo pet odsto.

Naučnici predviđaju i da će se razlike između muških i ženskih konzumenata alkohola smanjiti.

(Telegraf.rs / klix.ba)