Ako redovno radite ove stvari, postoji veliki rizik da ste anksiozni

Trema u pojedinim situacijama, poput razgovora za posao ili prvog sastanka je uobičajena i ne mora automatski da znači da patimo od socijalne anksioznosti.

Međutim, kada se takav strah prenese i na svakodnevne situacije do te mere da osećate veliku dozu neprijatnosti, brige ili straha to može biti znak socijalne anksioznosti.

Preporučujemo

Šta je uopšte socijalna anksioznost?

Preterana briga pojedinca da će biti ismejan ili osuđen u situacijama i na mestima gde je izložen oku javnosti. Zato se osoba koja pati od socijalne anksioznosti bori se da obavi i najprostije zadatke u toku dana, kao što je odlazak na posao ili kretanje po javnim mestima.

Koji su simptomi socijalne anksioznosti?

Simptomi variraju, ali imaju zajedničke karakteristike:

*Posebno ste osetljivi, sve vas iritira i obuzima posebna briga u društvenim situacijama, pa čak i onim najbezazlenijim.

*Preterani strah da će vas neko ismevati ili osuđivati čak i kada nema nikakvog povoda za to. Zbog takvog straha još se više pojačava osećaj da vas svi gledaju.

*Osim psihičkih postoje i fizički simptomi - pri samoj pomisli na najgori scenario počinjete da se tresete, srce preti da vam iskoči iz grudi, znojite se, oduimaju vam se ruke, dobijate panični napad.

*Udaljavate se od dragih ljudi jer ste društvene aktivnosti sveli na minimum.

Foto: Pixabay.com

Kako uopšte dolazi dolazi do socijalne anksioznosti?

Uglavnom se priča o simptomima i lečenju, ali mnogo manje o tome šta je uopšte dovelo do ovakve vrste anksioznosti. Čeril Karmen, doktorka Medicinskog centra Veksner smatra da socijalnu anksioznost čine "kako biološki, tako i uticaji sredine".

Ispostavilo se da su kod ljudi sa socijalnom anksioznošću neurotransmiteri u potpunoj disfunkciji, tačnije nedostaje im serotonin. S biološke tačke gledišta primećuje se da u najvećem broju situacija socijalna anksioznost nastaje na početku tinejdžerskog perioda, a čak i kada osoba potraži pomoć lečenje može trajati i do deset godina.

Kako se leči socijalna anksioznost?

Mač sa dve oštrice. Najlakši beg je u alkohol zbog čega čak 20 odsto ljudi koji se bore sa ovom vrstom anksioznosti previše pije ili konzumira narkotike, podaci su koji stižu iz Nacionalnog instituta za zdravlje u SAD. Još jedan vid lečenja je terapija ponašanja, koja se trudi da promeni način na koji čovek razmišlja, na koji se ponaša i reaguje u određenim situacijama. Taj metod pomaže pacijentima da razumeju da su samo misli te koje im izazivaju strahove, a ne konkretna situacija. Najbolja vrsta terapije pak, jeste psihoterapija uz lekove, ako lekar proceni da su potrebni.

Ono što je najvažnije znati jeste da je izlečenje proces koji može trajati dugo, pa je strpljenje i više nego neophodno.

(Telegraf.rs)