Krpelj može da vas istrgne iz života: Prevencija je najbolja zaštita

Znam da su se moje unuke vakcinisale protiv krpelja, ali nisam pretpostavljao da se radi na tako masovnoj edukaciji sa ciljem da se svi vakcinišu.

Pronašao sam čak i austrijski sajt(ove) gde piše na srpskom jeziku, kao jeziku jedne od mnogobrojnih nacija koja živi u Austriji, da je vakcinacija protiv krpelja spava život (https://www.wien.gv.at/bh-hr-sr/zdravlje/vakcina/fsme.htm)

Preporučujemo

odnosno:

- Krpelji vrebaju u grmlju i visokoj travi tako da je njihov ujed moguć već prilikom kratke šetnje u parku ili hodanja i trčanja po prirodi. Neke od ovih životinjica prenose virus koji izaziva takozvani krpeljski encefalitis sa simptomima kao što su visoka temperatura, glavobolja, povraćanje i kočenje vrata.

Ova bolest može biti smrtonosna. Zato se osobama koje borave u prirodi preporučuje da kožu štite odećom ili sprejovima i losionima protiv insekata. Najbolju zaštitu ipak pruža preventivno vakcinisanje koje je moguće već od navršene prve godine života. Posle osnovne imunizacije koja se sastoji od tri vakcine, ova zaštita od posledica ujeda krpelja trebala bi se obnavljati svakih tri do pet godina. Vakcina, međutim, štiti samo od virusa encefalitisa, ali ne i od borelioze, kako se naziva druga bolest koju prenose ovi insekti i protiv koje ne postoji vakcina.

Foto: Promo

Pregledao sam sajtove u Srbiji i shvatio da kod nas ne da ne postoji vakcina, nego da se još uvek vodi polemika ko i kako treba da izvadi krpelja nakon što dođe do uboda pa je tako nastao i tragikomični članak prozvan „Pinceta“ koji je izazvao toliku polemiku u javnosti da je Ministarstvo zdravlja moralo da se oglasi sa preporukom kako se vadi krpelj.

Bilo je tu još članaka gde se na „viskom nivou“ raspravljalo oko toga da li krpelji treba uvrtati glavu (kako se ranije mislilo) ili ne, pa teorija davljenja u benzinu itd. Uglavnom se vodilo računa da li će krpelj neadekvatnom manipulacijom povratiti ili ne i tako inficirati onoga na koga se nakačio.

Međutim, ono što je očigledno nedostajalo je razmatranje vakcinisanja protiv ujeda krpelja, odnosno epidemiološka analiza. Prema austrijskim izvorima 90.000 ljudi u Evropskoj uniji ujedu krpelji, otuda 16.000 u Austriji, verovatno zbog hajkinga i boravka velikog broja ljudi u prirodi. Prema rečima doktora na većinu ujeda se zaboravi, jer ne daju značajne znake ili simptome, pa se tek kasnije primete kardiološke ili neurološke tegobe, kada se većina i ne seća da ih je krpelj ujeo i tako se luta do konačne dijagnoze Lajmske bolesti. Ako se tome doda da kod 10% pacijenta antibiotici ne deluju, dolazimo do ozbiljnog problema koji se u mnogo situacija završava fatalno.

Foto: Promo

Zašto u Srbiji ne postoji vakcina protiv ujeda krpelja se ne zna. Na sajtu Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” se ne nudi ta usluga, ali se nudi diјаgnоstiка sifilisа, lеptоspirоzе i lајmsке bоrеliоzе.

Ako se zna da je to u određenim slučajevima kasno, onde je logično pitanje zašto nemamo vakcinu. Ispada da se u Srbiji domaći ljubimci bolje zaštićeni jer za njih postoji Bajerov preparat protiv ujeda krpelja. Kada se tome doda i antivakcinaški lobi onda ispada da smo još dalje od rešenja problema.

Foto: Privatna arhiva

Suština je da su ljudi nedovoljno obavešteni i da zato postoje predrasude. Kako veliki Švedski statističar Hans Rosling svojim testom činjenica obrazlaže, većina ljudi raspolaže delimičnim infiormacijama i zato pogrešno misli. Možda je zato kod nas trenutak da vakcinacija reklamira na bilbordima gde na porodičnoj slici nedostaje jedan član zbog ujeda krpelja. Naravno, tek kada se nabavi dovoljno vakcina.

(Telegraf.rs)