Međunarodni dan fizičke aktivnosti: Zašto nikada sebi ne smemo da dozvolimo da se ulenjimo

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je u cilju podizanja svesti celokupne svetske javnosti o značaju i važnosti redovne fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i blagostanja 10. maja 2002. godine pokrenula globalnu inicijativu za obeležavanje međunarodnog dana fizičke aktivnosti. Ovaj dan se i u našoj zemlji obeležava pod sloganom „Kretanjem do zdravlja”.

Fizička neaktivnost uz nepravilnu ishranu, nove tehnologije i urbanizaciju predstavlja važan faktor rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, a kod školske dece može da utiče i na nepravilan razvoj tela i nastanak deformiteta. Procenjuje se da se milion smrtnih slučajeva godišnje u evropskom regionu SZO desi zbog fizičke neaktivnosti.

Preporučujemo

Zašto je fizička aktivnost od presudnog značaja za zdravlje?

Foto-ilustracija: Profimedia

Redovna umerena fizička aktivnost, kao što su hodanje, vožnja bicikla, ples ne čini samo da se osećate dobro, već ima značajne prednosti za zdravlje: smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekih vrsta raka, pomaže u kontroli telesne mase, a doprinosi i dobrom mentalnom stanju. Ona unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje i stvara osećaj pripadnosti zajednici.

Koliko treba da se krećemo?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, odrasli bi trebalo da upražnjavaju najmanje 150 minuta umerene ili najmanje 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno. Deci je potrebno najmanje 60 minuta umerene do intenzivne fizičke aktivnosti dnevno. Od pola i starosti, zdravstvenog stanja, a posebno u odnosu na stanje utreniranosti (kondicije), zavisi i izbor vrste aktivnosti (šetnja, plivanje, trčanje, vežbe…), njena učestalost i trajanje.

Preporuke:

Započnite dan sa nekoliko minuta laganog istezanja.

Ukoliko vaše radno mesto podrazumeva dosta sedenja, trudite se da ustanete kada god imate priliku, protegnete se ili prošetate par minuta.

Zaboravite na lift. Koristite stepenice.

Umesto vožnje kola na kratkim relacijama, šetajte ili vozite bicikl.

Foto: pixabay.com

Bez obzira na uzrast, dobro je poštovati neke osnovne savete:

Ukoliko pripadate kategoriji fizički neaktivnih osoba, nemojte se u početku preopteretiti aktivnostima.

Počnite slabijim tempom i jednostavnim vežbama, da bi ste kasnije postepeno pojačavali tempo.

Ukoliko ste neaktivni, počnite sa jedan do dva puta nedeljno po 30 minuta. Ako je 30 minuta previše, za početak pokušajte sa 15 minuta.

Ukoliko imate bilo kakvih zdravstvenih problema, konsultujte Vašeg lekara pre nego što počnete sa fizičkim aktivnostima.

Na početku i kraju aktivnosti obavezno posvetite nekoliko minuta laganom istezanju.

Postepeno povećavajte intenzitet i dužinu aktivnosti.

VIDEO: Evo kako da gubite kilograme, a da ne idete u teretanu

(Telegraf.rs/zdravlje.org.rs)