Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Zoo
Svi bi se lecili kada nas lekari nebi otkacinjali Bivsi zdravstveni radnik
Mery.Loo
A ko nema porodicu, nego živi sam?? Kome inda da se obrati?
Maja
E sve je to lepo u teoriji,svi su saosećajno dva dana a onda kad počne bolest,beže muževi prvi,decu nervirate,roditelji su ljuti jer se brinu.Prijatelji te sažaljevaju i svi gledaju da se što pre sklone jer ih nečija bolest deprimira.A i kad umrete,svi malo placu ali nastave da zive.Istina je da je bolest najteža za psihu,ili se slomi ili si borac .