Ljudi koji nikad nisu gladni imaju nešto što drugi nemaju i zbog toga su "zaštićeniji" od dijabetesa i srčanih bolesti
Ljudi koje je obuhvatilo istraživanje ispalo je da su ceo život bili mršavi ne zato što su imali neobičan metabolizam, nego zato što ih hrana prosto nije interesovala
Nikada nisu puno jeli, nikada nisu bili opsednuti narednim obrokom, piše Gina Kolata za The New York Times kao uvod u otkriće britanskih istraživača zašto je to tako.
Preporučujemo
Stavila sam jaje u čaj od hibiskusa i desila se magija: Ovo je definitivno najzdraviji i najzanimljiviji način farbanja jaja
Sa samo 35 godina je umrla od retkog oblika raka, a iza sebe je ostavila umrlicu koju svako mora da pročita
Rezultati su pokazali da ti ljudi u svojoj DNK nose mutaciju koja guši apetit. Posledica je to da takvi ljudi ređe dobivaju dijabetes ili bolesti srca.
Istraživanje je objavljeno u žurnalu Cell i temelji se na podacima iz britanskog Biobanka koja je posmatrala pola miliona ljudi starosti između 40 i 69 godina čije se zdravlje pratilo tokom nekoliko godina. Drugo istraživanje u istom žurnalu koristilo je podatke iz iste grupe ljudi kako bi donelo zaključke o genetskoj predispoziciji za gojaznost.
Oba istraživanja zajedno, pokazalo se, otkrivaju da postoje biološki razlozi zašto neki ljudi muku muče s telesnom težinom, dok drugima to uopšte nije problem, i da razlog često nije metabolizam, nego apetit ljudi.
Ljudi skloni debljanju češće osećaju glad nego oni koji imaju tendenciju da budu prirodno vitki.
Istraživanje su proveli Sadaf Faroki i Nik Vareham sa Kembridž univerziteta.
Ključno za otkriće bilo je proučavanje gena MC4R i to što se ovim problemom Sadaf Faroki bavila čak 20 godina. Nju je, doduše, zanimalo zašto su neki ljudi deblji, a ne zašto su neki mršaviji, da bi na kraju ispalo da mutacije u tom genu uzrokuju šest posto gojaznosti kod dece.
Naučnici su utvrdili čak 300 mutacija i one sve zajedno uništavaju sposobnost osećanja sitosti nakon obroka. U normalnim okolnostima čovek oseća glad, jede, najede se, gen MC4R se isključuje i čovek se oseća sito.
Mutacije, međutim, sprečavaju gen da se aktivira u odgovarajućem trenutku. Posledica može biti to da takve osobe uvek osećaju glad ili barem apetit, jer se gen nikada ne isključuje. U novoj studiji dr Faroki je utvrdila da kod prirodno vitkih ljudi MC4R nikada nije uključen, nikada ne osećaju neku posebnu glad i naprosto puno manje jedu.
- Smatramo da je ključ u regulaciji osećaja gladi i sitosti. Hrana je svuda. Ako ste malo gladni, a neko na sastanku pred vas stavi krofne, da li ćete se poslužiti, slikovito je opisala Sesilija Cecilia Lindgren s Oksforda, profesorka genske endokrinologije i metabolizma.
U sledećoj studiji na osnovu podataka iz britanskog Biobanka, dr Amit Kera, kardiolog iz Generalne bolnice u Masačusetsu, i njegove kolege tražili su način da predvide ko je predestiniran na gojaznost ili probleme s težinom, sve u odnosu na sićušne varijacije u DNK.
Naučnicima je na kraju uspelo da slože određene parametre i nivo rizika od gojaznosti u odnosu na varijacije DNK.
Ispalo je da su osobe koje su imale skor visokog rizika, u proseku bile 15 kilograma teže od onih s najnižim procenjenim rizikom.
Od onih koji su imali telesnu masu u zoni gojaznosti, 60 posto ih je imalo visok procenjeni rizik od gojaznosti.
- Bili smo šokirani razlikama, kazao je dr Sekar Kathiresan, koautor istraživanja i genetičar iz iz Bostona.
Jedan problem ipak je ostao. U Biobanku su se nalazili samo podaci o odraslim ljudima. Nije bilo jasno odakle to sve počinje.
Zato su se istraživači okrenuli dodatnim podacima u vezi sa 300.000 ispitanika iz drugih genetskih istraživanja.
Pokazalo se da su bebe odmah nakon rođenja imale iste prosečne težine, bez obzira na visoke ili niske genetske predispozice za gojaznost.
Razlika je počela da se značajnije pokazuje u dobi od tri i po godine, dok su do dobi od osam godina deca s visokim rizicima često bila gojazna, a pri kraju adolescencije u proseku su imala telesnu masu za 15 kilograma višu od onih s niskim rizikom.
Rut Los, direktorka genetskog programa za gojaznost pri Medicinskoj školi Icahn na Maunt Sinaj dečjoj bolnici, prokomentarisala je da je određenu decu u dobi od osam godina očigledno lakše povesti za nezdravom hranom zato što tada počinju da osećaju glad u skladu sa svojim genetskim predispozicijama.
Međutim, jedan podatak iz tih istraživanja pokazuje da ipak ne moramo da budemo žrtve svojih gena.
Istraživanja su pokazala da između onih 10 posto s najvišim procenjenim rizicima da postanu gojazni s obzirom na svoje gene, neretko ima ljudi koji uopšte nemaju višak kilograma.
(Telegraf.rs/Express.hr)
Povezane vesti
Riba je obavezni deo slavske trpeze! Naša doktorka objasnila šta činiti ukoliko vam se kost zaglavi u grlu
Vanzemaljski život možda nimalo ne izgleda kao život na Zemlji: Kako onda da ga tražimo?
"Uradila sam DNK test iz zabave, a onda je policija uhapsila moju baku": Jezivu tajnu je krila 30 godina
<% post.title %>
"Zbog alkohola sam povraćala 3 dana" Jelena otkrila detalje o sebi koje malo ko zna: "Probala sam i..."
Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Spava sa TAŠTOM, sa ženom više nema SE*S - ranije buktalo od strasti pa PRESUŠILO: Ona mu redovno brije LEĐA I ZADNJICU i ne smeta joj celibat - veza kakvu retko ko ima
POGINULA POZNATA PEVAČICA (44): Otac je pronašao kako leži ispod prozora
NAJLEPŠA ŽENA poreklom SA KOSOVA I METOHIJE udala se u venčanici koja PUCA PO ŠAVOVIMA, a svi su ŠOKIRANI snimkom na kome pleše: Haljina toliko tesna da NE MOŽE da se pomeri ni milimetar
