Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
👤
Мени је у свести остало урезано упокојење моје баке, татине маме. Иако сам био дете, свега се и данас живо сећам, као да сад гледам. Дуго је боловала. Рак је узимао данак па је и нас почела да заборавља. Доктор, наш кућни пријатељ, долазио је дан-два пред њен одлазак и рекао да ће највероватније само упасти у кому и да се неће пробудити. Отац је седео крај кревета. Држао је за руку. Као да није желео да је пусти да оде. А онда се десило нешто што нисмо очекивали. Дошла је себи. Све нас погледала. Позвала ме је по имену и насмејала се. Онда се окренула моме оцу и рекла: "Сине ја сад идем. Време је да кренем". Погледала је у "празно". Онда је уследио широк дечији осмех и: "Ево Дадо (тако је звала рођену сестру која се упокојила пола године пре ње), ево крећем. И ја једва чекам вас да видим. Ево мама, само да се поздравим." Поново је окренула главу ка оцу и не скидајући осмех са лица дубоко уздахнула. Окренула је главу на страну, али поглед је остао. Данас када се свега сетим верујем.... Не, не верујем, сигуран сам да је у Царству Божијем. И она и сви они који ми толико силно недостају и са којима ћу једног дана, надам се, поново бити док ЧЕКАМ ВАСКРСЕЊЕ МРТВИХ И ЖИВОТ БУДУЋЕГ ВЕКА.
Митар из Дубича
Чекам Васкрсење мртвих и живот будућег века! АМИН!!! СЛАВА ТЕБИ ГОСПОДЕ СЛАВА ТЕБИ!!!
dragana
Moja baka nije znala da joj je sin preminuo. Bila je bolesna pa joj nismo rekli. Par dana pred smrt ga je dozivala da idu. Bilo je pretuzno.