Test sa običnim stepenicima može da otkrije da li vam preti rak, srčani udar ili prerana smrt

Ukoliko želite da znate kakvo vam je zaista zdravstveno stanje, onda je vreme da "stanete na stepenice". Uradite ovaj test i znaćete da li vam preti rak, srčani udar ili prerana smrt.

Studija, koja je predstavljena u četvrtak na sastanku Evropkog društva za kardiologiju, pokazuje da vežbanje koje zahteva od ljudi da se vrlo brzo kreću može da predvidi oboljevanja od raka, srčani udar i preranu smrt. 

Preporučujemo

Za ljude koji imaju "veći kapacitet" kada je naporno kretanje u pitanju se kaže da imaju manji rizik od umiranja od različitih bolesti.

Učesnici studije su bili izloženi jakim kardio vežbama, ali vi to ne morate da radite da biste proverili svoje zdravlje. Proverite da li možete da pređete niz stepenica između dva sprata u intervalu manjem od jednog minuta i znaćete koliki intenzitet kretanja vaše telo može da izdrži.

Dr Hesus Peteiro vođa studije i kardiolog na Univerzitetskoj bolnici u Korunji u Španiji kaže da je jako važno da test uradite bez stajanja. Ukoliko uspete da uradite vežbu, onda je vaša kondicija zadovoljavajuća.

U studiji je učestvovalo 12.615 ljudi koji su imali ili se sumnjal da imaju bolesti koronarne arterije (poremećaj rada zaliska, delimično zapušenje i slično). Radili su vežba i praćeni su ehokardiografijom (ultrazvučni pregled srca) da bi se ustanovilo kolika je njihova kondicija. Posmatrano je stanje oboljenja i na osnovu toga su doneseni rezultati.

Foto-ilustracija: Profimedia

Šta je metabolički ekvivalent?

Meren je napor koji učesnici studije ulažu i to je postavljeno kao metabolički ekvivalent (MET). Jedan MET je jednak naporu koji se ulaže kada sedimo mirno. Brzo hodanje je jednako 3 MET, a trčanje 6 MET. Ova studija je definisala da je dobar funkcionalni kapacitet jednak 10 MET.

Ukoliko ste sposobni da se popnete uz stepenice između spratova za 40-50 seksundi onda sigurno imate 10 MET.

Učesnici studije su praćeni pet godina i ispostavilo se da je rizik od raka opao za 9 odsto, isto toliko i rizik od srčanog udara, a za 4 odsto je pao rizik od bilo kakve druge smrti.

Ljudi koji imaju jako mali funkcionalni kapacitet imaju za čak tri puta veći rizik da obole od karcinoma i srčanih bolesti u odnosu na one koji vežbaju naporno kretanje.

Foto-ilustracija: Profimedia

Cilj je ostati bez daha

- Kardiolozima je poznata situacija da ljudi imaju razna srčana oboljenja, ali da imaju istovremeno i dobru kondiciju, pa se njima daju veće šanse za dug život - kaže dr Endrju Friman i dodaje da bez obzira što nije direktno uključen u studiju ima nameru da podstakne svoje pacijente da redovno vežbaju kako bi održavali što je zdraviji život moguća.

On predlaže 30 minuta vežbanja dnevno "bez daha".

- Nije cilj da se onesvestite, ali nije loše kad dođete do tačke kad gotovo da ne možete da udahnete vazduh u svoja pluća. Tada ste aktivirali sav svoj kapavitet - kaže dr Friman.

Foto-ilustracija: Profimedia

Koliko je potrebno vežbati svakog dana?

Neka prihvaćena istraživanja sa medicinske strane preporučuju da se vežba između dva i po do pet sati nedeljno srednje intenzivnih vežbi ili sat i petnaest inuta do dva i po sata napornih vežbi.

Što se stepenica tiče, penjanje uz njih se i ranije preporučivalo kardiovaskularnim bolesnicima, ali sada je dokazano da je ovakav trening dobar za smanjivanje rizika od bilo koje bolesti.

Kondiciju povećavate i trčanjem, voženjem bicikla i plivanjem, kao i sličnim aktivnostima.

- Poznato nam je da se mnoge studije ne slažu sa ovom, ali u opsežnom ispitivnju se pokazalo da su napornije vežbe delotvornije za zdravlje - jasan je dr Hesus Peteiro.

(Telegraf.rs / msn.com)