Srčani i moždani udari svake godine ubiju više od 55 hiljada ljudi u Srbiji - evo kako da se najlakše zaštitite

Dajte svom srcu šansu i sprečite infarkt i oštećenje krvih sudova uz adekvatnu prevenciju!

Veliki je broj osoba u Srbiji koji će se prepoznati u tegobama srca i krvnih sudova. Od posledica kardiovaskularnih bolesti u Srbiji godišnje umre više od 55 hiljada ljudi. Simbolično gledano, svake godine ostajemo bez populacije jednog Zaječara, Prokuplja ili Bora. Od svih bolesti, upravo one direktno vezane za srce i dalje su apsolutni lideri po smrtnosti. Statistika je poražavajuća, jer stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u našoj zemlji iznosi oko 50 %, a svake godine u Srbiji više od 15 hiljada ljudi doživi srčani udar.

Kako postajemo rizična grupa za kardiovaskularne tegobe?

Često čujemo da je stil života jedan od faktora rizika, tačnije naše loše navike poput konzumiranja cigareta, nedovoljne fizičke aktivnosti, neuravnotežene ishrane bogate „lošim“ i prerađenim masnoćama, nedovoljno odmora i sna, neophodnog za regeneraciju organizma, stresa, kome dozvolimo da nas savlada, i slično. Nekad je rizik vezan i za starosnu dob ili pol – posebno imajući u vidu žene u periodu menopauze. Među rizicima za kardiovaskularne bolesti se svakako nalaze i visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost i sve češće u javnosti pominjan homocistein, koji direktno deluje (negativno) na krvne sudove. Ako znamo da nam je zdravlje krvnih sudova, tj njihova očuvanost i prohodnost važna zbog snabdevanja srca kiseonikom i njegovog pravilnog rada, biće jasnije zašto je važno da smanjimo njihov rizik oštećenja.

Šta je homocistein i zašto je „opasan“ po krvne sudove?

Homocistein je aminokiselina, već prisutna u našem organizmu. Homocistein nastaje iz aminokiseline metionin, koja se najčešće nalazi u životinjskim proteinima (mesu, mleku, jajima), i njega unosimo putem ishrane u organizam. Ukoliko u organizmu nema dovoljno vitamina B i aktivnog oblika folne kiseline, homocistein neće moći da se pretvori u cistein, koji dalje ima zadatak da omogući prirodni imunitet ćelijama. Usled takvog nedostatka vitamina, dolazi do povećanja i taloženja količine homocisteina, što oštećuje zidove krvnih sudova. Na tim oštećenim delovima krvnih sudova se dalje taloži holesterol, i vremenom dolazi do suženja krvnog suda. Tako se stvara podloga za formiranje krvnog ugruška, a kad se krvni sud srca zapuši, protok krvi se zaustavlja, srce polako ostaje bez kiseonika i hranljivih sastojaka, usled čega se srčani mišić oštećuje, i nastaje infarkt.

Postoje i brojni fiziološki faktori koji dovode do povećanja nivoa homocisteina, kao što su starosna dob i pol. Kod žena u menopauzi, kada po pravilu opadne nivo estrogena, postoji povećan rizik za nastanak kardiovaskularnih bolesti, i kod njih je obično visoka vrednost homocisteina u krvi.

Takođe, pasivan način života, neuravnotežena ishrana, kao i konzumiranje cigareta, u značajnoj meri utiču na povećanje nivoa homocisteina.

Poznato je takođe, da se sa godinama koncentracija vitamina u organizmu smanjuje, tj. da potrebe za vitaminima kako starimo postaju veće, a posebno kompleksa B vitamina, čiji deficit utiče na povećanje nivoa homocisteina u krvi.

Neki lekovi (brufen, diklofen, oralni antidijabetici), čak dovode do povećanja nivoa homocisteina, jer bitno smanjuju apsorpcjiu vitamina B grupe.

Foto: Profimedia

Čak i Aspirin (ili neki drugi proizvod sa acetilsalicilnom kiselinom), koji se preporučuje u prevenciji stvaranja ugrušaka, povećava izlučivanje folne kiseline iz organizma – zato se često uz Aspirin preporučuje i uzimanje suplementa koji u sastavu ima aktivan oblik folne kiseline i kompleks B vitamina (kao npr. CARDIOvitamin®). Takođe, poznato je da skoro trećina ljudi koji uzimaju Aspirin/ASA (acetilsalicilna kiselina), ne reaguje adekvatno na tu terapiju, pa rizik ostaje veliki.

Kada govorimo o folnoj kiselini, koja je važna za metabolizam homocisteina, poznat je podatak da u Srbiji više od polovine ljudi (oko 58%), ima nasleđenu genetsku grešku – poremećaj, zbog koga nisu u mogućnosti da folnu kiselinu unetu hranom prevedu u njen aktivan oblik – folat. Zbog toga, vremenom dolazi do oštećenja krvnih sudova i razvoja srčanih tegoba.

Poruka za sve – šta da uradimo u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja srca i krvnih sudova?!

Prevencija je veoma bitna, a u duhu našeg naroda je nažalost drugačija praksa. Zato je bitno da ipak menjamo naše životne navike – da vodimo aktivniji život (makar to podrazumevalo samo svakodnevnu šetnju po kraju u kome boravimo), da se bolje informišemo o rizicima po zdravlje i kod farmaceuta, kao i kod lekara- makar jednom godišnje kod kardiologa, da nam ishrana bude redovna i što raznovrsnija, da redovno merimo krvni pritisak, a s vremena na vreme da uradimo analizu krvne slike i nivoa homocisteina u krvi! To je posebno važno za sve koji imaju u porodici nekog ko boluje od bolesti srca, jer to ukazuje da i mi možemo biti pod povećanim rizikom.

Svetska zdravstvena organizacija, koja često sprovodi istraživanja, navodi da se čak ¾ ukupnog broja fatalnih ishoda može sprečiti ili preduprediti- promenama u stilu života.

Kakav proizvod za prevenciju zdravlja srca i krvnih sudova treba da izaberemo?

Imajući u vidu neophodnost održavanja pod kontrolom nivoa homocisteina (jedan od faktora rizika), i često neophodnost primene ASA, tj. Aspirina, kako bi se sprečilo zgrušavanje krvi, poželjno je da biramo takav suplement/preparat, koji će u sebi već imati aktivan oblik folne kiseline i kompleks vitamina B, kako bi udruženi delovali na smanjenje rizika od srčanog i moždanog udara. Poželjno je da se u takvom proizvodu dodaju još i vitamin D (koga većina ljudi nema dovoljno u organizmu), kao i vitamin C.

CARDIOvitamin® uz Aspirin može biti odličan izbor proizvoda za pomoć, u cilju doprinosa snižavanja nivoa homocisteina i smanjenja rizika od srčanog i moždanog udara.

Dajte vašem srcu šansu, pažljivo ga pratite, čuvajte, negujte i hranite pravim vitaminima - jer ono svaki dan, svih 24h kuca baš i samo za VAS!

(Telegraf.rs/ PR)