Šta bi Frojd imao da kaže o selfijima i kakav bi savet dao svima koji se tako slikaju?

BBC je uradio analizu o selfijima i pokazao šta bi na ovu pojavu imao da kaže osnivač psihoalanize dr Simund Frojd. Ukoliko ste ljubitelji selfija sigurno vas zanima kako ste okarakterisani.

Na selfije danas gledamo kao na neku novu pojavu. Sam izraz je ušao u Oksford rečnik 2013. i ubrzo postao reč godine. Selfiji su, međutim, stari koliko i fotografija, a prvi selfi fotogtrafije je 1839. godine napravio Amerikanac Robert Kornelijus.

Preporučujemo

U analizi u kojoj se selfijima bavio BBC, a tekst preneo Nedeljnik, autor primećuje da bi fenomen selfija sigurno bio zanimljiv Sigmundu Frojdu, tvorcu psihoanalize i da bi on verovatno primetio da ljudi kače selfije ne zato što su zaljubljeni u sebe, već zato što žele da svi ostali budu zaljubljeni u njih.

BBC podseća da je Frojd započeo svoja istraživanja krajem 19. veka, u doba daleko veće seksualne represije, kao i da su se žene i muškarci držali odvojeno i da su učeni da se stide zbog izražavanja svoje seksualnosti, ili još gore, zbog uživanja u njoj.

Foto: Profimedia

Mnoge Frojdove pacijentkinje iz bečkog visokog društva patile su od "histerične paralize", odnosno, bile su nesposobne da hodaju, bez ikakvog fizickog uzroka. Frojd je smatrao da su time u stvari tražile pažnju.

- Ako nam je pažnja drugih ljudi toliko potrebna, zar nije bolje podeliti nekoliko besramnih selfija? Možda jeste, ali to ne znači da ne postoji nešto nezdravo u ovoj opsesiji, ne samo za one koji slikaju selfije, već i u odnosu na to kako selfiji utiču na druge - navodi autor na BBC.

Konstatuje se da selfiji pokazuju ljude koji žive najbolje živote, i pažljivo se biraju i sređuju, te da smo okruženi slikama ljudi sa savršenim životima i telima, a da novije studije pokazuju da se zbog njih osećamo sve zavidnije, izolovanije, nesigurnije i neadekvatnije.

Frojdovim rečima, tuđi selfiji nas čine neurotičnim, konstatuje se u analizi i podseća na njegove reči da je cilj psihoanalize da zameni neurotičnu patnju normalnom ljudskom nesrećom.

(Telegraf.rs / Tanjug)