Moja Ana je umrla u Beogradu na dan kad sam saznala da sam trudna. Imala je samo 29 godina
≫
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
San
Moja mama isto jedna ana, pre dve godine je preminula od karcinoma pluca, ne oprastam sebi sto sam cutala a znala da hemoterapije ne pomaze, ali to je bio samo njen izbor i nisam joj se mesala, posle svake hemoterapije bila sve slabija i sve je otkazivalo polako od jeb.... Hemoterapije.verujem samo u Brojsa ali ona to nije htela da proba😭umrla je moja mama, u 47godini,nedostajajace mi zauvek draga moja mama. Kao i mojoj 9god sestri.
per aspera ad astra
Procitah naslov i rekoh sebi da necu zaplakati, ali nisam uspela...zao mi je Ane, njene mladosti, zao mi je njenih snova, koji su otisli sa njom...zao mi je jos mnogo "drugih" Ana, koje su izgubile bitku, koju nisu zelele, koja im je nametnuta, ali su se suprotstavile, jer su to one...moje "Ane" su bile starije, ali dovoljno mlade da citav zivot bude pred njima, da uzivaju sa svojim unucima, u zasluzenim penzijama, da se raduju putovanjima...zao mi je mojih Ana, jer mnogo toga ostade neispricano, mnogo smeha nedovrseno i kafa neispijenih...zao mi je, jer ostadose mi duzne dolaska, obecale su da ce me posetiti...to je dva sata leta, jedna nova zemlja i ja , koja ih je cekala...moje Ane su moje prijateljice, koje su otisle jedna za drugom, vrlo brzo...od sad cu ja posecivati njih i nositi cvece...pokusacu da se smejem, jer su takve bile, tako smo naucile...ipak cu plakati, tiho u sebi, da ne cuju:(
Viki
Hemoteramija ubija a ne leci.