Šta svaki roditelj treba da zna o vakcinama: Koje su za ceo život, koje sezonske i kakve posledice sa sobom nosi izbegavanje vakcinacije dece?

Sa jedne strane vakcina je najefikasniji način da se zaštitimo od smrtonosnih bolesti, ali su sa druge strane roditelji uplašeni zbog negativnih posledica koje vakcine o kojima pričaju protivnici vakcinacije.

Svaka država ima svoj kalendar vakcinacije. Na primer, postoji 15 različitih vakcina koje se predlažu građanima Amerike, dok ih je u Velikoj Britaniji 12. U Nemačkoj je vakcinacija slobodan izbor roditelja, dok u Italiji roditelji mogu da plate kaznu od 7.500 evra ukoliko odbiju da vakcinišu dete. U Kini vam čak za isti prestup preti i zatvorska kazna.

Preporučujemo

Ovo su samo neke od zanimljivih činjenica vezanih za vakcinaciju koje malo ko zna.

Foto: Shutterstock

- Hepatitis B je jedna od najrasprostranjenijih zaraznih bolesti širom sveta pa se zbog toga deca u većini zemalja vakcinišu u prvim mesecima života.

- Vakcina protiv tuberkuloze je isključena sa spiska obaveznih vakcina u Americi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj jer u ovim zemljama postoji mala šansa od oboljevanja od ove bolesti.

- Kombinovana vakcina protiv difterije, tetanusa i magarećeg kašlja izaziva komplikacije kojih se mnogi roditelji plaše pogotovo ukoliko je detetov imuni sistem slab. Postoje bolje vakcine koje imaju blaže posledice.

- Boginje su smatrane bolešću koja je skoro pa iskorenjena na celom svetu, nakon što se jednom pojavila i odnela na milione života. U poslednje vreme problem je ponovo aktuelan usled jake kampanje onih koji su protiv vakcinacije. Male boginje se mogu sprečiti 100 odsto, ali je bolest lako prenosiva kod onih koji nisu vakcinisani i može da dovede do smrti.

- Postoje vakcine koje se daju samo ukoliko se javi pretnja epidemije, kao što je encefalitis. Obavezno se posavetujte sa lekarom ukoliko putujete u neku stranu zemlju jer će vam on najbolje preporučiti koje vakcine trebate da primite.

Foto-montaža: Profimedia/Alamy

- Ukoliko često putujete svetom sa detetom potrebno je da i ono primi zaštitne vakcine za bolesti koje može da pokupi na putovanjima.

- Stručnjaci su potvrdili da vakcine koje su kombinovano napravljene da pružaju zaštitu od više bolesti istovremeno izazivaju manji stres imunog sistema nego vakcina za samo jednu bolest. Svaka vakcina kao i svaka bolest izaziva reakciju imunog sistema.

- Uprkos tome što je povećan broj preporučenih vakcina, moderne vakcine sadrže manje proteina i patogena nego one od pre 40 godina. Zbog toga se lakše podnose i izazivaju manje komplikacija.

- Mnogi roditelji ne vakcinišu decu dok su mala nego čekaju da dete poraste i ojača. Neki počinju sa vakcinama kada dete napuni godinu dana, neki sa 2, dok ima i onih koji čekaju da dete krene u školu. Ovakva taktika je pogrešna jer rizik od nepredvidivih i neželjenih posledica raste kako dete sazreva.

- Svaka vakcina može da izazove prirodnu reakciju kao što je bol, otok, svrab kao i porast telesne temperature. Neke mogu da izazovu čak i gubitak apetita i glavobolju. Ovo je normalna reakcija tela koja prolazi nakon nekog vremena.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

- Roditelji treba da znaju da su prednosti vakcinacije važnije od trenutnih i prolaznih neželjenih dejstava. Komplikacije su pažljivo praćene i tretirane, a dešavaju se u veoma malom broju slučajeva.

- Veruje se da je beba koju majka doji zaštićena od mnogih opasnih bolesti zahvaljujući imunoglobinu koji dobija iz majčinog mleka. Mleko pored toga sadrži antitela za infekcije koje je majka imala. Ovo je istina, ali zaštita je jaka samo u prvim mesecima života. Vremenom, majčini imunoglobini se procesuiraju i izbacuju iz tela. Tada treba da budu zamenjeni antitelima koje beba sama treba da proizvodi.

- Mnoge vakcine u sebi sadrže etil živu kao prezervativ. Važno je napraviti razliku između etil žive i metil žive koja se akumulira u telu i ostaje u krvi čak i do 1,5 meseci. Etil živa iz vakcine se u potpunosti izbacuje za manje od nedelju dana.

- Vakcinacija ne pruža 100 odsto zaštite. Neke vakcine poput onih protiv dečije paralize i boginja pružaju skoro 100 odsto zaštite, ali ima i onih poput one protiv protiv magarećeg kašlja su napravljene da učine da bolest prođe sa manje ozbiljnim posledicama i komplikacijama.

- Moderne vakcine se dele na one koje su za ceo život i one koje deluju određeno vreme. One doživotne razvijaju zaštitu do 100 odsto i njihova efikasnost je najveća. One koje su na određeno vreme napravljene su da pripreme telo da odreaguje u kontaktu sa određenim patogenom. Ovakve su vakcine protiv hepatitisa B, tetanusa, gripa i difterije.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Privremene vakcine mogu da budu manje ili više čiste. Što je viši nivo čistoće to manje sastojaka vakcina ima. S jedne strane njih telo lakše prihvata i toleriše, ali one imaju najmanji uticaj na zaštitu. Ovakve vakcine se obično koriste kod dece koja su alergična na vakcine.

- Lekari savetuju da ne jedemo nove namirnice i proizvode generalno 5 dana od vakcinacije kako bismo sprečili alergisjku reakciju.

- Prema kalendaru mnogih zemalja i planu vakcinisanja, između primanja vakcina mora da prođe najmanje mesec dana.

- Nakon primanja prve doze vakcine, zaštitna svojstva se polako razvijaju i telo ih pamti samo par meseci. Nakon druge doze vakcine protiv iste bolesti zaštita se brže razvija i telo je pamti nekoliko godina. Zato se prima nekoliko doza jedne te iste vakcine i revakcinacija je obavezna. Vakcina protiv tetanusa je apsolutni šampion i jednom kada primite sve doze zaštićeni ste u narednih 20 godina od te bolesti. Vakcina protiv hepatitisa B daje zaštitu 10 godina, zbog čega i odrasli treba da paze na svoj kalendar vakcinacije.

Foto: AP/Tanjug

- Mnogi lekari se slažu da pre vakcinacije treba proveriti detetov imuni sistem jer tako mogu da se smanje komplikacije koje mogu da se razviju primanjem vakcine. Zato svaki roditelj koji je zabrinut treba da se konsultuje sa imunologom.

- Građani mnogih država motivišu se na vakcinaciju ne samo zbog svog zdravlja već i zbog zdravlja drugih ljudi. Tako se čitava zajednica štiti od neke bolesti.

(Telegraf.rs/brightside.me)