Evo kako da prepoznate da neko ima šlog - i šta morate da uradite da mu pomognete

Više od 140.000 ljudi godišnje umre od neke bolesti koja im uništava zdravlje i to samo u Americi, a jedan od vodećih problema je i šlog.

Na globalnom planu ta je brojka daleko veća. Šlog je drugi najveći uzročnik smrti na svetu. Postoji nekoliko različitih vrsti šloga i načina da se oboleli leči. Što pre neko primi terapiju posle šloga tim će mu brže biti bolje, a oštećenje će biti manje.

Preporučujemo

Šlog može da pogodi i starije i mlađe. Foto: Profimedia

Šlog, moždani udar, dešava se kada mozak prestane da prima krv. Tako dolazi do prekida snabdevanja moždanih ćelija kiseonikom, a na ljude koji ga prežive ima negativan uticaj tako što oni gube mogućnost govora, kao i kretanja i razmišljanja.

Postoje tri vrste šloga. Ishemični šlog, koji je najčešći, dešava se kada se arterija koja dovodi kiseonik u mozak biva zapušena ugruškom. Ugrušak se pojavljuje u arterijama tamo gde su one skoro pa zapušene usled dugoročnog gomilanja masnih naslaga. Ovaj proces je poznat kao arterioskleroza.

Hemoralgični šlog dešava se kada se krvarenje oko ili na mozgu dešava usled pucanja krvnog suda. Ovo ubija sve ćelije koje ih okružuju.

Treći tip je mini šlog koj idovodi do kratkog prekida u snabdevanju mozga krvlju. Simptomi kod ovog tipa šloga prolaze jako brzo, u prvih 24 sata.

Za ishemijski šlog, koji nastaje zagušenjem arterija, pojedine stvari kao što je pušenje, gojaznost, dijabetes, previše alkohola i visoki holesterol mogu da budu okidači. Arterije se obično sužavaju s godinama, pa je rizik veći kod starijih ljudi. Uzrok hemoralgičnog šloga, koji je ređi, je stres, nedovoljno fizičke aktivnosti, gojaznost i pušenje.

Posledice šloga mogu da budu fatalne. Foto: Pixabay.com

Važno je prepoznati simptome šloga i reagovati na vreme. Promene koje se dešavaju kod osobe koja doživljava šlog vide se na licu jer ono postaje spušteno sa jedne strane, osoba nije u stanju da se nasmeje, a usta i oči su pala. Osoba koja doživljava infarkt neće moći da podigne obe ruke u vazduh i drži ih tako zbog slabosti i utrnulosti u rukama. Govor postaje nerazumljiv i osoba nije sposobna da govori iako je svesna. Ukoliko primetite neki od ovih simptoma kod nekoga odmah pozovite Hitnu pomoć.

Oporavak od šloga traje izvesno vreme i zavisi od stanja u kome je mozak i koliko je on napadom oštećen. Neki ljudi se oporavljaju veoma brzo, ali je nekima potrebno malo više vremena i pomoć specijalista kao što su logoped, dijetetičar, fizioterapeut i psiholog.

Nakon šloga kognitivne funkcije pacijenta mogu da budu veoma oslabljene, a rehabilitacija je obavezna kako bi se osoba u potpunosti oporavila. Šlogovi mogu da izazovu slabost u telu, ali i paralizu. Pored toga javljaju se problemi sa vidom, bešikom i crevima, kao i poteškoće kod gutanja. Od mentalnih problema javljaju se depresija, ali i anksioznost.

(Telegraf.rs/independent.co.uk)