Upravo je saopštena istina o MMR vakcini i tome da li izaziva autizam: 600.000 dece je učestvovalo u velikom istraživanju!

Istraživanje sprovedeno u Danskoj, koje je trajalo od 1999. do 2010. godine i koje je rađeno na 657.461 detetu, dalo je rezultat da MMR vakcina nije povećala rizik od autizma, ne izaziva autizam kod osetljive dece i nije povezana sa grupom slučajeva pojave autizma nakon vakcinacije!

Navodna povezanost MMR vakcine i autizma izaziva veliku zabrinutost i dvoumljenje oko vakcinacije dece. Postoji zabrinjavajuće povećan broj obolelih od boginja u Evropi i Americi, a Svetska zdravstvena organizacija proglasila je izbegavanje vakcinacije jednim od 10 najvećih pretnji globalnom zdravlju.

Preporučujemo

Roditelji su često u dilemi da li da vakcinišu decu ili ne. Foto: Profimedia

Istraživači sa Instituta Statens Serum iz Kopenhagena koristili su registar stanovništva kako bi sagledali da li MMR vakcina povećava rizik od autizma kod dece u vremenu nakon vakcinacije. Od 657.461 dece koja su praćena tokom cele decenije kod njih 6.517 je dijagnostikovan autizam. U poređenju vakcinisane i nevakcinisane dece došlo se do podatka da su šanse za pojavu autizma povećane oko 0,93 odsto. Ovo istraživanje samo dodaje na značaju svim prethodnim koja su rađena u ovoj oblasti.

Ko je pokrenuo debatu o štetnosti vakcine i zašto?

Svaka teorija o tome da vakcina, koja našu decu može da spase oboljevanja od zaraznih bolesti za koje mislimo da su iskorenjene, izaziva autizam je laž i zabluda!

Printskin: Youtube/The Alex Jones Channel

Laž da trovalentna vakcina MMR, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeola, izaziva autizam krenula je iz Velike Britanije 1998. godine kada je svoju tvrdnju o tome objavio hirurg Endru Vejkfild u časopisu “Lanset”.

2010. godine sud je uvideo da su tri optužbe dokazane, uključujući 4 slučaja nepoštenja i 12 slučaja koji se odnose na zloupotrebu mentalno nerazvijene dece. Pričalo se da je on namerno sabotirao MMR vakcinu i širio neistinite priče ne bi li profitirao od novih medicinskih istraživanja kao i da deca koju je koristio u istraživanjima nisu imala upale u stomaku.

Njega je potplatila grupa roditelja od autizma bolesne dece, koji su pokušali da na izuzetno kvaran način dođu do velikog novca, na osnovu odštete od tužbe da su se njihova deca razbolela od vakcina.

Časopis “Lancet” smesta je povukao Vejkfildovu studiju, a ovaj doktor dobio je doživotnu zabranu bavljenja medicinom.

Osnovni Vejkfildov argument da vakcine izazivaju azutizam bio je tiomersal – hemijska supstanca koja se, kao antiseptik i antifungicid, dodavala raznim cepivima. Međutim, od 2001. godine ova hemikalija je, za svaki slučaj, izbačena iz svih cepiva.

Zašto je tako važna vakcina postala toliko sporna?

Devojčica u Bangladešu 1973. godine, prekrivena velikim boginjama. Četiri godine kasnije, zahvaljujući vakcini, ova zarazna bolest proglašena je iskorenjenom. Foto: Wikimedia Commons/ Centers for Disease Control and Prevention's Public Health Image Library/Econt

Jedan od glavnih argumenata antivakcinalnog lobija je povlačenje jedne vrste MMR vakcine u Japanu i njena zabrana 1993. godine jer je primećeno da su deca koja su dobila ovu vakcinu obolela od meningitisa. Deca se danas u Japanu najnormalnije vakcinišu i primaju tri posebne vakcine protiv malih boginja, rubeola i zaušaka.

Autizam i MMR nemaju apsolutno nikakve veze jer je u toj zemlji broj autistične dece porastao bez obzira na zabranu vakcinacije, a na ovo se pozivaju protivnici imunizacije. Tako je 1988. godine zabeleženo 48 slučaja autizma na 10.000 novorođenih, a tri godine posle zabrane MMR čak 117,2 slučaja na isti broj novorođenih.

Period između prve i druge godine života deteta kada se prima MMR vakcina je period kada roditelji obično shvate da im dete ima autizam i onda povezuju ove dve stvari što je potpuno pogrešno. Simptomi autizma se primećuju od 16. meseca života deteta i samo se s godinama gube pojedine funkcije. Povezivanje toga sa vakcinom je suludo, jer roditelji koji odluče da ne vakcinišu svoju decu izlažu ih velikom riziku.

Boginje mogu da bvudu smrtonosne za malu decu. Foto: Profimedia/Alamy

Autizam je neurorazvojni poremećaj koji karakterišu poteškoće u komunikaciji, socijalnom funkcionisanju i interakciji sa drugima uz moguće nerazvijanje govora kao i nesvrsishodna ponašanja uz ograničena interesovanja za očekivane vršnjačke aktivnosti. Češće se javlja kod dečaka, a najčešće do njega dovode genetski faktori.

Neki od uobičajenih znakova autizma koje morate da prijavite lekaru su:

- nema “brbljanja” do 12 meseci;

- nema gestikulacije do 12 meseci (upiranje prstom, mahanje rukom u znak pozdrava i slično);

- dete ne progovara nijednu reč do 16 meseci;

- nema nijednu spontanu frazu od dve reči do 24 meseca;

- gubitak bilo koje jezičke ili socijalne veštine u bilo kom uzrastu;

- stereotipija (kretanje bez svrhe, lupanje rukama, vrtenja glavom, ljuljanje tela);

- kompulzivno ponašanje (slaganje objekata u pravilnom redu);

- ritualno ponašanje (izvođenje dnevnih aktivnosti uvek istim redom);

- ograničeno ponašanje i autoagresija.

Prepoznajte simptome boginja i odmah se javite lekaru!

Osip je samo jedan od simptoma. Foto ilustracija: Shutterstock

Temperatura veća od 40 stepeni, ospe, malaksalost, curenje nosa i kašalj, crvene i vodnjikave oči, sve su to simptomi malih boginja.

Stručnjaci kažu da je dovoljan samo jedan kontakt sa zaraženom osobom i neminovno dolazi do širenja bolesti, kao i da jedna osoba može zaraziti njih 15. Epidemiolozi upozoravaju da je hirurška maska relativna zaštita, a jedina pouzdana je upravo MMR vakcina koje se mnogi plaše zbog negativne i neosnovane kampanje koja se vodi protiv nje.

Dva dana pre pojave simptoma, kada je dete naoko zdravo, ono je izvor zaraze. Kada dobije visoku temperaturu i četiri do pet dana od pojave ospi ono može da zarazi druge osobe. Lekari navode da period inkubacije bolesti traje od 10 do 12 dana, da se ospe pojavljuju između dva i četiri dana od početka, a prolaze posle četiri do šest dana.

MMR vakcina se daje u drugoj godini života, a važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše. Primanje vakcine se odlaže ukoliko dete ima temperaturu preko 38 stepeni, stomačnu infekciju s povraćanjem, kada imunitet deteta može da oslabi i kada ima crvenilo po koži.

Osim malih boginja, MMR vakcina štiti i od druge dve virusne bolesti: crvenke (rubeolus) i zaušaka (mumpsa). I rubeola spada u grupu osipnih groznica, gde se, pored povišene temperature, kašlja, javljaju i različite ospe na koži.

Evo šta o ovoj spornoj temi kažu stručnjaci u Srbiji

Vakcinacija je jedini način da dete bude zaštićeno. Foto-montaža: Profimedia/Alamy

Pre ovog istraživanja, obavljena su  i mnoga druga koja potvrđuju da ne postoji veza između autizma i MMR vakcine i da roditelji ne treba da rizikuju živote dece i ne vakcinišu ih na vreme.

U Srbiji od 2006. godine do danas nije zabeležen nijedan slučaj obolevanja od autizma nakon primljene MMR vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeola, rekli su za Telegraf.rs u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". U ovoj ustanovi ističu i da nema dokaza koji ovu vakcinu povezuju sa nastankom autizma. 

Doktor Vladimir Đurić, psihoterapeut osvrnuo se na polemiku o tome da li treba ili ne vakcinisatidecu, i bukvalno samo jednom svojom rečenicom zapušio usta onima koji podležu antivakcinalnom lobiju.

- To što se autizam javlja u periodu kada se dobijaju vakcine to je samo nesrećna slučajnost. Usud. To ne dokazuje da su vakcine direktan uzrok autizma. I prvi šub šizofrenije se javlja obično početkom fakulteta. Pa šta bi trebalo uraditi? Zabraniti čitanje, učenje i studiranje, rekoa je doktor Đurić.

U ovom trenutku imamo 17 studija sprovedenih u sedam zemalja na tri kontinenta u koje su bile uključene na stotine hiljade dece. Širom sveta broj obolelih porastao je za 48,4 odsto od 2017. do 2018. godine, pokazuju podaci UNIFES-a i SZO. Najveći porast beleže Brazil, Filipini i Francuska.

Pročitajte sve o Jovani Stojković, doktorki koja je u Srbiji pozivala na izbegavanje vakcinisanja dece.

(Telegraf.rs/medicalxpress.com/novosti.rs)