Jednostavan način da proverite zdravlje srca i budete sigurni da vam ne preti infarkt

I kada odete kod doktora on koristi jednostavne metode na osnovu kojih zna kakvo je zdravlje vašeg srca. Zašto vi to ne biste mogli da proverite i sami? Evo kako to da uradite.

Da bi znao da li vam srce radi kako treba, doktor vam posluša njegove otkucaje, proveri vam krvni pritisak i eventualno vas pošalje da uradite nalaze krvi.

Preporučujemo

Otkucaji srca

Vaš doktor će proveriti vaš puls kako bi utvrdio na koji način radi vaše srce. Puls se poklapa sa otkucajima srca kada ono ispumpava krv u arterije.

Pronalaženje vašeg pulsa pomaže vašem doktoru da ustanovi koja je jačina protoka krvi i kakav je pritisak u kojem delu tela. Osećajući puls možete sa sigurnošću znati kojom jačinom radi vaše srce. Ustanovite broj otkucaja u minuti i svatićete da li vam srce kuca regularnom brzinom.

Foto: Pixabay

Evo šta treba da uradite da biste sami izmerili puls:

- uzmite sat u ruku;

- stavite svoj kažiprst i srednji prst sa unutrašnje strane ručnog zgloba, ali postavite ih tako da stoje paralelno sa bazom dlana;

- brojte otkucaje koje osećate 10 sekundi;

- pomnožite taj broj sa šest da biste dobili broj otkucaja u minuti.

Pored provere pulsa, pomoću stetoskopa vaš doktor će iskontrolisati otvaranje i zatvaranje srčanih zalistaka.

Foto-ilustracija: Profimedia/BSIP

Krvni pritisak

Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv udara u zidove vaših arterija dok srce pumpa krv u njih. On se meri na dva načina.

Sistolni krvni pritisak - to je pritisak u vašim arterijama kada se vaše srce stegne.

Dijastolni krvni pritisak - to je pritisak u srcu kada je ono opušteno između dva otkucaja.

Normalan krvni pritisak kod odrasle osobe koja je u stanju odmora je 120/80. 120 je sistolni krvni pritisak, a 80 dijastolni.

Visok krvni pritisak ili hipertenzija je onaj koji prelazi 130/80. Ukoliko godinama imate visok krvni pritiak može doći do ukočenosti i sužavanja zidova vaših arterija, što blokira normalan protok krvi. Ovo može dovesti do oboljenja srca i srčanog udara.

Život u hladnijoj kući može biti faktor rizika za hipertenziju Foto: Profimedia/F1 Online

Krvni pritisak može da vam se povećava i snižava u skladu sa vašim godinama, opštim stanjem srčanog mišića, emocijama, aktivnošću i u skladu sa lekovima koje pijete. Dakle, ukoliko jednom izmerite visok krvni pritisak, to ne znači da patite od njega već se to naziva trenutnim stanjem. Morate da ga merite nekoliko dana u periodima kad se odmarate da biste sa sigurnošću znali koliki vam je tačno pritisak.

Test krvi

Vaš lekar može da predloži test krvi da bi se utvrdili nivoi natrijuma, kalijuma, albumina i kreatinina. Abnormalni nivoi mogu ukazivati na probleme sa organima kao što su bubrezi i jetra, na moguće znakove srčane insuficijencije.

Test krvi, takođe meri nivo vašeg holesterola, i dobrog i lošeg. Može da ukaže i na neka druga oboljenja kao što je anemija ili oboljenje štitne žlezde koje direktno mogu da utiču na rad srca.

(Telegraf.rs / webmd.com)