Koliko nam je zaista holesterola potrebno, a koliko je bezbedno za naše arterije?

  • 9

Kada vam lekar kaže: “Visok vam je holesterol”, u vama se automatski upali neka lampica za opasnost, mada možda i niste u potpunosti sigurni kako holesterol može naštetiti vašim arterijama. Sada ćemo otkriti šta je tačno holesterol, kakvu funkciju ima u našem telu, i kako da ga držimo pod kontrolom.

Holesterol predstavlja vrstu lipida. To je voštana, masna supstanca, koju prirodno stvara naša jetra. Važan je za formiranje ćelijskih membrana, određenih hormona i vitamina D. Da bi pomogla transport holesterola kroz organizam, vaša jetra proizvodi i lipoproteine. Lipoproteini su čestice napravljene od masti i proteina. Oni transportuju holesterol i trigliceride kroz krvotok. Dva glavna oblika lipoproteina su lipoprotein niske gustine (LDL) i lipoprotein visoke gustine (HDL).

Ako vaša krv sadrži previše LDL holesterola, u narodu poznatog kao loš holesterol, nastaje stanje poznato kao visok holesterol u krvi. Kada se ne leči, visok holesterol može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, uključujući srčani ili moždani udar.

Visok holesterol obično ne izaziva direktne simptome. Zato je važno da se nivo holesterola kontroliše redovno. Kardiolozi preporučuju da ograničite količinu zasićenih masti, trans masti i šećera u vašoj ishrani. One uzrokuju da jetra proizvodi previše LDL (“lošeg”) holesterola, koji stvara depoe masnih naslaga u arterijama, i izaziva upale. Iz tog razloga, kardiolozi preporučuju izbegavanje trans masti u potpunosti, kao i ograničavanje zasićenih masti na 10% (ili manje) ukupnog unosa kalorijske vrednosti.

Preporuka Američkog udruženja za kardiovaskularne bolesti[1] je, da se zasićene masti dodatno ograniče na samo 5 ili 6 % ukupno unetih kalorija na dnevnom nivou.

Stoga, smernice za zdravu ishranu bile bi sledeće[2]:

Holesterol: Vodite računa da holesterola bude što je moguće manje u vašoj ishrani.

Zasićene masti: Ograničite ove masti tako da čine manje od 10 % ukupnih kalorija koje unesete u toku dana.

Nezasićene masti: Zamenite zasićene masti nezasićenim mastima što je moguće češće.

Trans masti: Ove sintetičke masti bi trebalo potpuno izbaciti iz upotrebe i ishrane, jer su povezane sa izazivanjem upalnih procesa u arterijama i krvnim sudovima.

Ishrana :

Hrana koja sadrži holesterol

Holesterol se nalazi u namirnicama na životinjskoj bazi, uključujući: meso, mlečne proizvode, plodove mora, žumance, maslac, mast.

Hrana bez holesterola

Hrana koja ne sadrži holesterol uključuje: voće, povrće, koštunjave plodove. Ova hrana bi trebalo u što većoj meri da bude deo vaše svakodnevne uravnotežene ishrane.

Hrana bogata visoko zasićenim i trans mastima

Hrana koja je bogata zasićenim i trans mastima, i treba je ograničiti, uključuje: prženu hranu, crveno meso (naročito svinjetinu), kolače, pite, testa, margarin, hranu iz mikorotalasne pećnice, sir, pice, sladoled, obrađeno meso - kao što su kobasice, i sličnu hranu.

Foto: Promo

Hrana sa nezasićenim mastima

Zdrave nezasićene masti, treba svakodnevno konzumirati. Ova ishrana uključuje namirnice kao što su: masline, kikiriki, suncokret, avokado, orahe, lešnike, bademe i ostale koštunjave plodove.

Međutim, ponekad korigovanje ishrane nije dovoljno, već je neophodno uključiti i lekove. Kao prva linija odbrane protiv plaka u arterijama, savetuje se uzimanje prirodnih preparata.

Suvi ekstrakt crvenog pirinča iz preparata ARTEROprotect® Forte sadrži niz sastojaka koji mogu pomoći u regulaciji holesterola. Monakolin K deluje poput prirodnog statina, tako što smanjuje učinak enzima (link HMG-CoA), odgovornog za proizvodnju holesterola u organizmu.

Samo jedna kapsula preparata ARTEROprotect® Forte na dan obezbeđuje 10 mg monakolina K, koji doprinosi održavanju normalnog nivoa holesterola. Pored toga ovaj jedinstveni preparat sadrži vitamin K2-MK7, koji može pomoći da se poboljša elastičnost krvnih sudova, i na taj način dodatno smanji rizik za nastanak srčanog i moždanog udara.

Sačuvajte i očistite vaše arterije, uz jedinstven prirodan preparat ARTEROprotect® Forte!

[1] https://www.ahajournals.org/doi/abs/10.1161/01.cir.0000437738.63853.7a

[2] https://www.healthline.com/health/high-cholesterol#lowcholesterol-diet

(Telegraf.rs/ PR

Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • ĆU 035

    28. januar 2019 | 15:07

    Šta ćemo sa holesterolom koga organizam sam proizvodi i nije iz hrane,taj deo je problematičan a lekovi protiv njega stvaraju još veće probleme po život opasne,to pišem iz mog iskustva.

  • Ja bre

    28. januar 2019 | 12:27

    I kako ja da ceo dan radim na voću,povrću i koštunjavim plodovima?napisite bar kako covek moze u normalnim aktivnostima da se sacuva.nista ovime niste rekli

  • Sima

    28. januar 2019 | 15:29

    To važi samo za foteljaše. Mi obični smrtnici inejedemo tako bogatu hranu, sa 25000.din nema bolje dijete.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA