Upravo je proglašena najveća opasnosti po naše zdravlje u 2019. godini - i u pitanju nije bolest, već nešto podjednako smrtonosno

Svakodnevno smo izloženi različitim rizicima i opasnostima u našem okruženju, a neke od najvećih opasnosti po zdravlje u 2019. godine upravo su objavljene. Međutim, kao najveća opasnost nije obeležena neka bolest, već su to ljudi koji se protive vakcinacijama.

Klimatske promene, influenca pa čak i pokret protiv vakcina proglašeni su samo nekim od najvećih opasnosti po zdravlje i živote ljudi u 2019. godini od strane Svetske zdravstvene organizacije. Pored upozorenja, tu su i moguća rešenja ovih problema.

Preporučujemo

Vakcinacija od najranijih dana je obavezna kako bi se sačuvalo i zdravlje dece i ostalih ljudi u svetu. Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Doktorka Karen Fleming šef odeljenja za porodičnu i društvenu medicinu u Sanibruk bolnici u Torontu, rekla je da je lista veoma široka i da je zadovoljna problemima koji su izdvojeni, kao i time što je naglašeno da se mora obratiti više pažnja zdravlju na osnovnom nivou u svakom zdravstvenom sistemu.

Jedna od najvećih pretnji jeste zagađenje vazduha i klimatske promene. Mikroskopski zagađivači iz vazduha dospevaju u organe za disanje i oštećuju pluća, srce i mozak, a ubijaju 7 miliona ljudi godišnje širom sveta od bolesti kao što je šlog, rak, bolesti srca i pluća.

Prošle godine, ekspanzija ebole u Kongu ugrozila je više od milion ljudi u ovoj zemlji. Potrebno je obratiti pažnju na sve potencijalne patogene koji mogu da dovdu do epidemije, a ebola je samo jedna od njih.

Odustajanje od vakcinacije pod uticajem pokreta protiv vakcinacije predstavlja veliku opasnost po društvo. Opasne i smrtonosne bolesti mogu da se spreče vakcinacijom, ali na žalost zbog delovanja i jačanja ovog pokreta mnogi roditelji odustaju od vakcinacije dece.

Denga groznica najviše preti Indiji i Bangladešu. Foto: Guliver/Spencer Platt/Getty Images

Denga groznica koju prenose komarci našla se na ovogodišnjem spisku. Simptomi ove groznice su slični gripu, samo mogu biti smrtonosni. Može da ubije oko 20 odsto obolelih, a opasnost od ove bolesti i dalje raste. Veliki broj obolelih se registruje u sezoni kiša i to naročito u Bangladešu i Indiji. Prošle godine u Bangladešu je zabeležen rekordno visok broj umrlih od ove groznice.

Uprkos napretku u borbi protiv HIV virusa, on nastavlja da se širi izu godine u godinu. Sve više ljudi se testira, a oko 37 miliona je obolelih širom sveta. Adekvatna zaštita i mere opreza savetuju se svima.

Dok ove opasnosti prete na globalnom nivou, postoje neke svakodnevne mere koje možete preduzeti kako biste se zaštitili. Sve od zdrave hrane, vežbanja i dovoljno sna dolazi u obzir. Vakcinacija se preporučuje još od prvih meseci života, a briga o svom zdravlju je ono što je cilj Svetske zdravstvene organizacije jer samo odgovoran pojedinac može da bude i odgovoran član svetskog društva. Potrebno je i staviti pod kontrolu upotrebu alkohola i duvanskih proizvoda koji takođe štete zdravlju i našoj okolini koju delimo sa milionima drugih ljudi širom sveta.

VIDEO: Da li prdež može da produži život?

(Telegraf.rs/globalnews.ca)