Polovina ljudi koji misle da su alergični na hranu su u zabludi - možda pate od ovoga

Većina ljudi koja misli da ima alergiju na hranu se grdno vara. To može samo da bude netolerancija na neke sastojke. Kada ovo shvatite, onda možete sebi adekvatno da pomognete.

Treba jasno razgraničiti netoleranciju na hranu od alergije, jer nećete moći da reagujete kako treba ukoliko dobijete zdravstvene probleme.

Preporučujemo

Studija koja je objavljena 4. janusara u naučlnom časopisu "JAMA Network Open" je dokazala da oko polovine ljudi u SAD-u koji misle da imaju alergiju živi u potpunoj zabludi. Oni najčešće imaju simptome klasične netolerancije na hranu. Iako simptomi mogu da budu isti za oba problema, netolerancija na hranu se manifestuje kroz mnogo manje opasne signale.

Foto-ilustracija: Profimedia

Evo u čemu je glavna razlika između alergije na hranu i netolerancije na nju.

Netolerancija je kada neko ima problem sa varenjem hrane

Kada neko ima problam sa varenjem to je uglavnom vezano za tačno određenu hranu, koju ne može organizam da obradi. Ovo dovodi do pojave gasova, bola u stomaku, dijareje.

- Netolarancija na hranu se ne manifestuje kroz probleme kji su opasni po život, ali definitivno može da naruši kvalitet svakodnevnice - kaže dr Mišel Hernandez, profesor na univerzitetu Severna Karolina.

Netoletancija na hranu može u nekim slučajevima da izazove sindrom iritabilnih creva (sindrom nervoznih creva), a onda zaista nastaju problemi.

Postoji i netolerancija na aditive u hrani i to se malo teže dijagnostikuje, ali važno je da ne može da dovede do ozbiljnog oboljenja. Kada se jednom uspostavi dijagnoza dovoljno je odstraniti tu hranu iz ishrane i nećete više imati nikakvih tegoba.

Foto-ilustracija: Profimedia / Upala žučne kese i pankreasa, nadustost i bol u stomaku su najčešći za Uskrs

Alergija je kada nečiji imuni sistem preterano reaguje na hranu

Kada neko pojede hranu na koju je alergičan, telo preterano reaguje na proteine iz te hrane i imuni sistem stvara antitela koja dovode do lanca reakcija kompletnog organizma.

Hrana na koju su ljudi najviše alergični uključuje jaja, ribu, školjke, orašaste poldove, kravlje mleko, pšenicu i soju.

Alergijska reakcija se javlja bukvalno onog momenta kada unesete hranu koju ne smete i onda se lančano nižu problami, a može se završiti i smrću.

Najčešće se dešavaju anafilaktički napadi kada su ljudi alergični, a onda su ključni minuti u okviru kojih će biti smešteni u bolnicu i kada će im biti data terapija.

Naime, alergijski napad može da se završi samo osipanjem kože i otežanim disanjem, ali može da se manifestuje oticanjem i kože i sluzokože istovremeno, pri čemu dolazi do zapušenja disajnih puteva i nastaje gušenje.

Ukoliko imate neke od ovih simptoma, jako je važno da uradite alergotest koji će potvrditi da se radi o nekoj specifičnoj alergiji na hranu ili na više namirnica. Ovo je jedini pravi način da budete sigurni od čega da bolujete.

VIDEO: Od prženog vazduha teško da bi neko dobio alergiju

(Telegraf.rs / sciencealert.com)