Evo šta će se desiti vašem telu ako dremnete 20, 60 ili 90 minuta

U pojedinim kulturama se dremanje smatra izrazom lenjosti, dok je u drugim koa što je Japan, dremanje viđeno kao posvećenost poslu.

Kome god da verujete, svako od nas je osetio koliko važno dremanje može da bude za našu mentalnu budnost.

Preporučujemo

Kratka dremka može da vam "resetuje" mozak. Foto: Pixabay.com

Sada, čak ga i stručnjaci preporučuju s vremena na vreme jer nam može pomoći u pravilnom funkcionisanju mozga, ali i celog tela. Evo koliko minuta trebate da dremate u zavisnosti od efekta koji želite da postignete na telo i mozak.

10 do 20 minuta: Brzi povratak osećaja budnosti

Kratka dremka od 10 do 20 minuta daje nam snažan nalet energije i odlična je za budnost i povećanje nivoa energije. Kratko trajanje dremke je važno jer se tako osoba koja drema sprečava da padne u stanje dubokog sna. Svi znamo koliko je teško probuditi se nakon što smo slatko zaspali. Ako dremate između 15 i 16 časova smanjujete žudnju za nezdravom hranom i izbeći gojenje.

30 minuta: recite umoru zbogom

Iako može da vam bude teško da se probudite iz dremke koja traje pola sata, benefiti koje donosi su vredni rizika. Ona poboljšava pamćenje, smanjuje stres, povećava fokus, smanjuje rizik od dijabetesa i sprečava demenciju. Mozak nakon 7 do 8 sati budnog stanja zahteva mali predah.

60 minuta: Odlično je za kognitivne sposobnosti

Dremanje od 60 minuta j eodlično, samo pazite da se na vreme probudite. Foto: Pixabay.com

Ukoliko vaš posao zahteva mentalnu aktivnost, onda je ovo idealna dužina trajanja dremke za vas. Pomoći će vam da odblokirate mozak i povećate kognitivnu sposobnost, kao što su sposobnost pamćenja činjenica. Pomaže i u borbi protiv frustracije.

90 minuta: Ceo ciklus spavanja

Uključuje i blagu i duboku fazu sna. Može da se desi da zapadnete u REM fazu. Poboljšava memoriju i povećava kreativnost. Ono što je najboolje jeste što se iz ove faze sna budite bez osećaja ošamućenosti.

Blagodeti dremanja

Kratka dremka utiče na smanjenje rizika od bolesti srca, smanjuje kardiovaskularni sres i krvni pritisak. Manja je opasnost od pojave dijabetesa i gojaznosti, a sprečava i demenciju. Odlučite se za neku od gorepomenutih dremki u zavisnosti od toga šta želite da postignete i kakav odmor vam j epotreban.

(Telegraf.rs/brightside.me)