Gomilaju se dokazi da slanina izaziva rak: Stručnjaci preporučuju 0 grama dnevno, a da li se upozorenja odnose i na srpsku?

Slanina je kancerogena, odjeknulo je svetom pre tri godine i uznemirilo sve ljubitelje ovog prošaranog suvog mesa. Iako dokazi za ovu tvrdnju ne prestaju da se gomilaju, u svom tom crnilu ipak se pojavio tračak nade za domaću srpsku slaninu.

Svetska zdravstvena organizacija svrstala je 2015. godine slaninu i prerađeno meso u prvu grupu kancerogena, pa su se omiljeni srpski specijaliteti našli rame uz rame sa 120 materija koje dokazano izazivaju rak, kao što su azbest, cigarete, alkohol...

Preporučujemo

Svetska zdravtsvena organizacija procenila je da konzumiranje 50 grama prerađenog mesa dnevno, što je samo nekoliko tananih režnjeva slanine, povećava rizik za obolevanje od raka debelog creva za 18 odsto.

Iako su ovu tvrdnju potvrdila 22 stručnjaka za rak iz 10 zemalja, mesna industrija je insistirala na tome da konzumiranje prerađenog mesa nije opasno. Čini se da su bili glasniji od lekara, jer su se, nakon kratkog smanjenja upotebe mesa, ljudi brzo vratili starim navikama.

Slanina izaziva rak, tvrdi SZO, Foto: pixabay.com

Posle skoro tri godine čini se da su svi zaboravili na dramatična upozorenja, a dokazi koji povezuju slaninu sa rakom jači su nego ikad.

Novo istražiavnje pokazuje da konzumiranje 9 grama slanine može značajno da poveća rizik od raka dojke. Istraživači objašnjavaju da bi bilo pogrešno odrediti bilo kakvu dozvoljenu dozu, jer je, kada je prerađeno meso u pitanju, jedina zdrava doza 0 grama.

Ipak, ono što nam niko nije rekao je da slanina ne mora da bude kacerogena i da postoje načini da se proizvodi tako da ne bude. Za kancerogenost prerađenog mesa krivac su hemikalije, posebno nitrati i nitriti koji prerađevinama daju lepu boju, nasuprot braonkasto sive, kakva bi bila da ovih aditiva nema.

Najopasnije su hemikalije koje daju roze boju prerađevinama, Foto: Pixabay

Ukoliko bi se slanina samo solila i ukoliko bi se toj soli davalo vremena da odradi svoje i proizvede željene ukuse, slanina ne bi bila kancerogena. Glavni razlog zbog kog veliki prouzvođači to ne rade, je taj što duže traje, a samim tim i donosi manje profita.

Zanimljivo je da čak ni nitrati sami po sebi nisu opasni, ali u interakciji sa mesom dovode do stvaranja reakcija koje uzrokuju kancer.

Nutricionista Milka Raičević objašnjava da sva ta upozorenja stoje ako uzmemo u obzir nezdrav način na koji se trenutno hrani stoka i način proizvodnje koji je daleko od prirodnih procesa.

Slanina je posebno opasna ako se prži do usijanja, Foto: Profimedia/Corbis

- Sve ono što je nekada bio zdrav način ishrane, da svinju ulovite, da ona jede ono što nađe u prirodi... Slanina ima zdrave masnoće. U masti se nalazi oleinska kiselina kao i u maslinovom ulju, ali je štetna ako se tretira hemijom i ako se prži do usijanja, tada imate kancer na tanjiru - kaže Raičević.

Dragan Vujačić, član organizacionog odbora "Slaninijade" u Kačarevu objašnjava da naši domaći proizvođači ne koriste hemikalije u proizvodnji slanine.

- Srpska slanina se samo soli i suši, razlika je samo u tome da li se suši na vetru, ili na vatri. To su finese, ali domaća prava slanina nema veštačkih dodataka - objašnjava Vujačić.

(G. Avalić/g.avalic@telegraf.rs)