Otkrivene 3 ključne godine u životu kada smo najusamljeniji

Svako se s vremena na vreme oseća pomalo usamljeno. Ipak, nanjovije studije pokazuju da da ljudi u određenim godinama imaju jaku tendenciju da budu usamljeni.

Pre početka istraživanja, naučnici su mislili da će ih rezultati odvesti do neke starije generacije ljudi. Nisu mogli ni da pretpostave da postoji čak tri perioda tokom života jedne osobe kad se povećava verovatnoća da ona osećati usamljeno.

Preporučujemo

- Stvar koju bi trebalo zapamtiti je da je usamljenost subjektivni doživljaj, to nikako ne znači da je osoba sama i da nema prijatelje. Usamljeni su ljudi koji nemaju sa drugima onakve odnose kakve bi voleli da imaju - kaže jedan od autora studije dr Dilip Heste, psihijatar i naučnik iz oblasti neurologije na univerzitetu u San Dijegu u Kaliforniji.

Istraživanje je obuhvatilo 340 učesnika uzrasta od 27 do 101 godine. Rezultati su pokazali da ljudi osećaju usamljenost u kasnim dvadesetim, srednjim pedesetim i u osamdesetim godinama svog života.

Foto: Shutterstock

Naučnici nisu uspeli da dokuče zašto se tačno ljudi u ovim periodima osečaju usamljeno, ali imaju svoje teorije.

- Kasne dvadesete su obično prelomne godine u odrastanju, jer se tada donose neke velike odluke. Ljudi su skloni mišljenju da je njihova okolina napravila bolje izbore nego oni sami. Pored toga javlja se preispitavanje o svakom potezu i česti osećaji krivice - kaže dr Heste.

Autori studije nisu bili previše iznenađeni kada su rezultati studije pokazali da se ljudi u srednjim predesetim osećaju usamljeno. To se i među običnim svetom naziva krizom srednjih godina, jer tada ljudi obično po prvi put shvate da neće živeti večno i da ih tamo negde čeka kraj. Može da se desi da su u tom periodu već preživeli gubitak nekog od članova porodice ili nekog prijatelja, pa im je to dodatno uzdrmalo osećanja.

Interesantno je da rezultati studije pokazuju da nema razlike između muškaraca i žena kada je period usamljenosti u pitanju, odnosno svi upadaju u iste tri kategorije. Ne postoji ni razlik au načinu na koji se usamljenost doživljava, kao ni u njenom intenzitetu.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

- Postoji jedan rezultat koji je studija dala, a ja ga nazivam "optimistični nalaz". Naime, mudrost je u jakoj sprezi sa osećajem usamljenosti i to je ono što je divno - kaže dr Heste.

Postoji šest komponenti mudrosti: praktično znanje stečeno tokom života; sposobnost upravljanja emocijama; sposobnost empatije i jako izrađen osećaj za pravdu; potpuno razumevanje sebe; razumevanje ljudi koji imaju drugačiju perspektivu; sposobnost da se nosite sa neizvesnošću.

Ljudi koji su se najmanje osećali usamljenima su baš oni kod kojih su razvijene sve komponente mudrosti.

Ipak, ne uspeju svi da dostignu životnu mudrost u najboljoj meri, pa se tako iz vrlo logičnih azloga i u osamdesetim možemo usećato usamljeno.

(Telegraf.rs / http://tiphero.com)