5 znakova upozorenja da je vaša dijagnoza visokog krvnog pritiska pogrešna

Visok krvni pritisak je tihi ubica. A još gora situacija je kada nemate krvni pritisak, a leče vas od njega. Osim što je poražavajuće, to može zaista da bude smrtonosno.

Kada vam doktor dijagnostikuje visok prvi pritisak, neophodno je da ispratite svoje telo i da razmislite da li je zaista u pravu.

Preporučujemo

Uglavnom ne preispitujemo doktorske dijagnoze, ali sada smo se osetili dužnim da vas upozorimo na pet zabrinjavajućih stvari koje govore da, nasuprot podacima u vašem zdravstvenom kartonu, vi niste ti koji imate hipertenziju.

Izmeren vam je visok krvni pritisak jednom ili dva puta

Ukoliko imate visok krvni pritisak koji je zaista oboljenje i za koji se uspostavlja takva dijagnoza, onda sigurno vaš pritisak ne pada ispod normale, čak je uglavnom blago povišen. Naravno, kada je situacija kritična, onda gornji pritisak ide i preko 200, a donji preko 140. U svakom slučaju je potrebno reagovati, ali ako samo ponekad imate hipertenzično stanje, to nije za lekove ili bolničko lečenje. Da podsetimo, normalan krvni pritisak se kreće između 120/80 i 130/90.

Život u hladnijoj kući može biti faktor rizika za hipertenziju Foto: Profimedia/F1 Online

Doktor vam nije izračunao rizičnost hipertenzije

Pri dijagnostikaciji visokog krvnog pritiska, tražite od svog doktora da vam izračuna genetički faktor rizičnosti za 10 godina. Za ovakvu računicu su potrebni izvesni podaci: pol, rasa, trenutna vrednost krvnog pritiska, holesterol i slično. Kada se sve ovo uzme u obzir onda dobijate u procentima određen rizik od oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti za period od deset godina. Ovo bi trebalo da bide praksa svakog kardiologa koji daje dijagnozu za hipertenziju.

Ukoliko želite, možete i sami da izračunate faktor rizika klikom OVDE.

Niste proverili da li vam zaista treba terapija

Merite pritisak svako jutro i svako veče. Ukoliko 10 dana u kontinuitetu imate veći pritisak od 140/100 onda je definitivno vreme za terapiju lekovima. Međutim, ukoliko vaš pritisak varira i ne prelazi alarmantne vrednosti, vrlo je verovatnoda možete da ga spustite menjanjem navika u ishrani.

Foto: A. Nalbantjan

Niste pitali lekara da li možete da prođete bez lekova za ceo život

Kada vam doktori odrede dijagnozu hipertenzije, obično se ona odnosi na doživotnu etiketu. Ipak, na vama je da proverite sa doktorom da li bi možda trebalo da kombinujete neku kratkoročnu terapiju sa promenom životnih navika u one zdrave. Ukoliko vam kardiolog to dozvoli, onda je veoma moguće da ćete se jednog dana vratiti u normalu i da se ne radi o hroničnom oboljenju. Ono što treba napomenuti je da doktori gotovo nikad sami ne preedlažu pokušaj kratkoročnog rešenja, jer je na njima da vam osiguraju život i to je primarni cilj.

Pijete lekove kad ste pod stresom

Krvni pritisak nije isto što i stres. Da, hronična napetost može da pogorša stanje, pa i da bude njegov uzrok, ali to nije dijagnostikovana hipertenzija: Ukoliko vam lekar kaže da morate da popijete lek čim osetite napetost, onda bi trebalo da se zapitate da li je vaša dijagnoza prava i koliko je lekar posvećen. Lekovima za smirenje se reguliše stres,a lekovima protiv pritiska, kao i onima za cirkulaciju, hipertenzija. To nije jedno te isto. Čak ovakve lekove ne bi trebalo da vam prepisuje kardiolog, već neuropsihijatar.

(Telegraf.rs / forbes.com)