Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Mlj1228
Sam se smestio dok sam čitao ovaj članak. Pre svega, bio sam davaoc krvi nekoliko puta, nisam nikoga pitao gde to ide, ni za koga je, ali sam samo znao da sam mozda nekome spasio život. Pokazalo se da sam bio potpuno u pravu, jer sam i sam doživeo dve strašne nesreće, gde sam takođe i ja bio transfuziran. Zao mi je, jer od tada ne mogu više biti dobrovoljni davaoc krvi. Mogu samo svakom budućem davaocu krvi reči , da to ne boli, da ni vrtoglavicu nikada nisam imao, i da je to, po mogućstvu spasiti nečiji život, vrlo, vrlo humano.!