Ljudi koji previše brinu razlikuju se od ostalih: Evo šta ih izdvaja iz mase i zbog čega su posebni

Ponekad konstantno razmišljanje o mnogo stvari u isto vreme može da bude preopterećenje, da vam otežava ispunjavanje svakodnevnih obaveza i stvara dodatnu brigu i osećaj anksioznosti, ali izgleda da to nije nužno i loše jer ste vi zapravo samo pametniji od ostalih.

U istraživanju koje je sproveo doktor Adam Perkins ekpert neurolobiologije na Kraljevskom koledžu u Londonu, objasnio je kako su inteligencija i previše razmišljanja međusobno povezani.

Preporučujemo

Inteligentni ljudi previše i prečesto brinu o različitim problemima koji nekada nisu uopšte realni. Foto-ilustracija: Profimedia

Iz nervne perspektive, Perkins ističe da su ljudi koji su skloni samogenerisanim mislima koje imaju negativan ishod u stanju da osete intenzivne negativne emocije bez jasne pretnje jer njihova amigdala izaziva reakciju kao ja je brža nego kod drugih koji imaju panične napade i tako ih upozorava da budu spremni na moguću opasnost. Oni koji previše razmišljaju o nekim lošim stvarima imaju veoma aktivnu maštu koja im služi kao priprema na moguću opasnost.

Kako bi dokazao svoju teoriju, on se oslanja na velike umove kao što su Darvin, Ban Gog, Njutn pa čak i Kurt Kobejn koji su imali tendenciju da budu nesrećni i na ivici visoke neuroze. On čak koristi i kao primer Džona Lenona kako bi ukazao na vezu između neuroze i kreativnog genija.

Ukoliko brinemo, bićemo spremni da brže odreagujemo u situacijama kje su opasne po nas. Foto-ilustracija: pixabay.com

Inteligencija se obično posmatra kao pozitivna stvar, a zabrinutost kao loša ili negativna. Ali šta ako nije sve tako crno belo? Istraživanje koje je sproveo doktor Džeremi Koplan pokazao je dalju vezu između koeficijenta inteligencije i zabrinutosti. On je 2012. godine otkrio da briga i visok nivo inteligencije koegzistiraju na bazi smanjenja kolina u beloj masi mozga, koja sugeriše da su briga i inteligencija koevoluirale kod ljudi.

U suštini, zabrinutost je dovela do toga da ljudi izbegavaju opasne situacije i prežive kao vrsta. Upravo je ta zabrinutost zaslužna za naš opstanak u divljini i to što nismo izumrli kao neke vrste tokom vremena. Koplan objašnjava da zabrinutost rezultira manje rizičnim ponašanjem, a sve to povećava šanse za opstanak i čini i zabrinutost i inteligenciju izuzetno povezanim i korisnim za ljudsku rasu.

(Telegraf.rs/apost.com)