Više od 815 miliona ljudi u svetu pati od pothranjenosti, a koliko kod nas?

Ove nedelje je bio Svetski dan hrane, koji obeležava Оrgаnizаciја zа hrаnu i pоljоprivrеdu (FAO).

Prema pisanju lista Danas, a prema pozivanju na Batut (Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”) višе оd 815 miliоnа ljudi pаti оd hrоničnе pоthrаnjеnоsti, dаklе јеdnа nа svаkih dеvеt оsоbа, а оd tоgа 60 odsto činе žеnе. U nastavku se navodi da prema informacijama Batuta 1,9 miliјаrdi ljudi (višе оd čеtvrtinе svеtskе pоpulаciје) pаtе оd prеkоmеrnе tеžinе.

Preporučujemo

Prof. Dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum, predsednik odbora za Doping kontrolu ADAS-a Foto: Privatna arhiva

Оd оvоg brоја, 600 miliоnа је gојаznо, а gојаznоst оdrаslih u svеtu ubrzаnо rаstе. Zbоg prеvеlikе tеžinе i gојаznоsti 3,4 miliоnа ljudi umrе svаке gоdinе.

I to je suština onoga što je nepoznanica za mene – kakva je situacija kod nas? Da li mi imamo slične podatke i zašto ih nemamo. Često me novinari pitaju da prokomentarišem gojaznost kod naše dece, a moj odgovor je da mislim da su naša deca podjednako pothranjena koliko i gojazna. Dosta je komplikovano samo preslikati situaciju u svetu na Srbiju, jer tako eliminišemo mnogo važnih faktora od ekonomskih do zdravstvenih. Trebaju nam istraživanja, a pre svega dobra statistika.

Svojevremeno smo tokom učestvovanja u izvanrednom projektu Dr Zdeslava Milinkovića, „Ispravi se i vežbaj” imali prilike da izmerimo slučajnim odabirom 70 dece na bazenu Milan Gale Muškatrović. Prosečni indeks telesne mase za dečake je bio 18,8 kg/m2, a za devojčice 19,1 kg/m2. Za čitaoce koji ne znaju normalni raspon indeksa telesne mase prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji je od 18,5 do 24,9 kg/m2.

To u prevodu znači da su deca koju smo merili bila blizu donje granice uhranjenosti, a mnoga i pothranjena. Zbog toga je teza da su naša deca gojazna na klimavim nogama.

Neki od kolega sa kojima sam podelio dilemu su rekli da smo merili decu na dan kada je ulaz na bazene bio besplatan i da su došla siromašnija deca. A meni se činilo da nam to upravo ide u prilog, jer smo mi jedan od najsiromašnijih naroda u Evropi i po mnogima deca nemaju dovoljno ni za užinu.

Foto: Pixabay.com

Prema raznim analizama dečiji džeparac ide od 50 do 200 dinara na dan kod većine dece. Zbog toga nije lako preslikati statistiku bogatih evropskih zemalja na Srbiju, nego je potrebno uraditi pravo istraživanje.

Pokušao sam da nađem podatke na sajtu Batuta, ali nije bilo novijih podatka. Čak nije bilo ni podataka koje je list Danas preneo. Jednostavnom pretragom na dan 16/10/2018 na sajtu Batuta - http://www.batut.org.rs/index.php nisam pronašao vest o Svetskom danu hrane.

Mislim da je tema jako važna za jedan mali narod kao što smo mi, pa pozivam sve roditelje da mi pošalju na email nenad.dikic@gmail.com koliki je džeparac njihovog deteta i tačno izmerenu visinu i težinu svog deteta (dece) sa godištem, a ja ću svakom poslati koliki je indeks telesne mase, a zbirne rezultate i korelaciju težine sa visinom džeparca ću objaviti u nekom od sledećih članaka.

Kažu da je jedan moto Milana Jovanovića Batuta bio: „Bolest i zdravlje, sagu i slabost, inteligenciju i stupidnost, zdrav duh duševne bolesti valja proučavati. Njih ne smemo proučavati praznim rečima, već ih moramo uzeti pod statistički mikroskop, ako hoćemo da znamo zašto se narodi dižu i propadaju, ako hoćemo da vidimo da li narod napreduje ili nazaduje”.

(Telegraf.rs/Prof. dr Nenad Dikić, Univerzitet Singidunum.)