Proizvode ih mravi i ne leče baš sve: 7 stvari koje morate da naučite pre nego što počnete da pijete antibiotike

Lekari preporučuju uzimanje antibiotika u ekstremnim slučajevima, što znači da bi trebalo da se piju samo onda kada je telo toliko umorno da ne može da se brani samo. Antibiotici mogu imati brojne neželjene efekte, od alergija do razvoja rezistencije, pa ih ne treba piti na svoju ruku, već uvek uz preporuku lekara. Peterano uzimanje antibiotkika može ojačati i bakterije protiv kojih treba da se bori.

Agresivno ubija ćelije sa oštećenom DNK: "Zombi gen" je ponovo uskrsao i može biti najjači lek za lečenje raka

Preporučujemo

7 stvari koje morate naučiti pre nego što počnete da pijete antibiotike:

1. Da li su antibiotici "hemija"?

Aleksandar Fleming je otkrio penicilin, i to je jedan od prvih antibiotika. Otkriven je slučajno, uz pomoć plesni koja se nalazila u epruvetama. Prvi antibiotici su pravljeni od gljivica, a tek kasnije su naučnici počeli da koriste bakterije. Nauka je mnogo godina kasnije uspela da stvori sintetičke antibiotike. Oni deluju bolje od antibiotika prirodnog porekla, lakše identifikuju mikroorganizme koji napadaju telo i stvaraju zaštitni mehanizam protiv njih.

Svi antibiotici se sastoje od hemijskih jedinjenja, bez obzira da li su stvoreni u laboratoriji ili prirodno. Opasnost leži u nečemu drugom: ako glavni sastojak u antibioticima počne da hrani štetnu bakteriju, telo više neće imati nikakve koristi od njega. A tada se osoba može osloniti samo na svoj imuni sistem u borbi protiv bolesti.

Današnji antibiotici su sintetički Foto: Pixabay.com

2. Kada su antibiotici beskorisni?

Kada imate bilo kakve virusne bolesti antibiotici vam neće pomoći, a te bolesti uključuju:

Prehladu

Grip

Bol u grlu (osim angine)

Curenje iz nosa (ako nije izazvano bakterijskom infekcijom)

Ako imate bilo kakve virusne bolesti, antibiotici vam neće pomoći Foto: Pixabay.com

3. Kada treba piti antibiotike?

Akutni oblici bakterijskih infekcija koji izazivaju povišenu temperaturu mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, pa je uzimanje antibiotika neophodno. Takve infekcije su:

Zapaljenje pluća (upala pluća)

Infekcije creva (abdominalni tifus, dizenterija, salmoneloza)

Bakterijske bolesti nazofarinksa (sinuzitis, otitis, tonzilitis, rinfaringitis)

Infekcije urinarnog trakta (akutni cistitis, pijelonefritis)

Polno prenosive bolesti (gonoreja, hlamidija)

Akutni oblici bakterijskih infekcija zahtevaju antibiotike Foto: Pixabay.com

4. Da li je opasno jesti meso životinja koje su tretirane antibioticima?

Da, ako meso nije prošlo kroz termičku obradu. Naučnici s pravom upozoravaju na bakterije koje su razvile otpor zbog kontakta sa antibioticima. Što je manje kontakata, to su veći rizici od mutacija i pojavljivanja super bakterija sa kojima lekovi ne mogu da se nose. Opasno je jesti biftek, sirovu ribu, sirova jaja ili piti nepasterizovano mleko.

Antibiotici ulaze u životnu sredinu kroz izlučivanje, iste bakterije prodiru u zemlju i izvore vode, zbog čega je neophodno dobro oprati voće i povrće. Ljudi ne bi trebalo da koriste antibiotike u stočarstvu, već samo ako je to neophodno po receptu veterinara.

Opasno je jesti meso životinja koje su tretirane antibioticima Foto: Pixabay.com

5. Crni luk, beli luk i đumbir se nazivaju prirodni antibiotici. Da li stvarno deluju?

Postoje biljke i prirodni izvori sastojaka koji mogu da se odupiru virusima, bakterijama, gljivicama i parazitima. Ljudi ih koriste hiljadama godina kako bi ojačali svoj imuni sistem ili da bi se borili protiv bolesti. Pogrešno je nazvati prirodne namirnice antibioticima, oni različito deluju i ne mogu potpuno zameniti antibiotike. Kada se bolesti koje zahevaju antibiotike leče bez nadzora lekara, mogu izazvati ozbiljne opasnosti po zdravlje. U Kini se narodna medicina sastoji od lekovitog bilja, zbog toga ima mnogo ljudi koji reaguju trovanjem. Opasno je dopunjavati tok lečenja biljnim lekovima, bez konsultacije sa lekarom.

Postoje biljke i prirodni izvori sastojaka koji mogu da se odupiru virusima, bakterijama, gljivicama i parazitima Foto: Pixabay.com

6. Da li sir sa plesnima sadrži antibiotike?

Odgovor: Ne. Za proizvodnju sira sa plesnima se koristi druga vrsta bakterija, ipak unos ovakvog sira u malim dozama je dobar za gastrointestinalni trakt. Priče koje čujete o tome da se osobe koje prave gorgonzolu nikad ne razboljevaju su mit.

Sir sa plesnima ne sadrži antibiotike Foto: Pixabay.com

7. Mravi koriste antibiotike kako bi zaštitili svoje farme gljivica

Ljudi nisu jedini koji  koriste antibiotike. Na primer, "lisni" mravi prave mravinjake sa kompostom za gljivice pod zemljom. Ove gljivice su im potrebne za hranu. Međutim, usevi na ovim plantažama su pogodni za ishranu parazita, pa se moraju zaštititi. Da bi zaštitili svoje farme, mravi u sebi proizvode antibakterijske bakterije, koje zatim proizvode antibiotike i ubijaju parazite.

Ako parazit mutira da bi se zaštitio od ovog "antibiotika", mravi počinju da proizvode novu vrstu "antibiotika" koja je spremna da se bori protiv parazita. Tela mrava proizvode supstance koje otežavaju život bakterijama, a sa  druge strane, vode računa o životu insekata i mutiraju brže od parazita i gljivica.

Mravi koriste antibiotike kako bi zaštitili svoje farme gljivica Foto: Pixabay.com

(Telegraf.rs / Izvor: brightside.me)