Ugljeni hidrati nisu neprijatelj: Naučite da razlikujete dobre od loših i smršajte bez gladovanja

Iako ih često prozivaju da su opasni po našu liniju i da mogu da nas ugoje, ugljeni hidrati su neophodni našem organizmu kako bi mogao normalno da funkcioniše.

Ovo je jedina vrsta hrane koja izaziva gojenje, i nema veze sa hlebom i krompirom

Preporučujemo

Ugljeni hidrati su odličan izvor energije koji čine da telo može da se pokreće i troši, a razgrađuju se u glukozu koja je omiljeno gorivo za mozak. Nisu svi ugljeni hidrati isti, već su neki bolji od drugih.

Loši ugljeni hidrati mogu da vas ugoje. Foto: Pixabay.com

Loši ugljeni hidrati su jednostavni, obrađeni ugljenihidrati koji sadrže dodati šećer. Neke od najgorih su beli hleb, kolači, gazirani sokovi, energetska pića i bela pasta. Unosom ovih ugljenih hidrata samo gomilate nepotrebne kalorije. To ne znači da trebate da se preznojavate kada odlučite da pojedete neki slatkiš s vremena na vreme.

Postoje i dobri ugljeni hidrati čiji su izvor cele žitarice, pasulj, voće i povrće. Oni su dobri jer su bogati vlaknima i hranljivim sastojcima, a mnogi sadrže magnezijum, proteine i bitne vitamine i antioksidanse.

Ovsena kaša je izvor dobrih ugljenih hidrata. Foto: Pixabay.com

U dobre ugljene hidrate spadaju: kinoa, ovsena kaša, kokice, crni pasulj, leblebija, jabuke, banane, šargarepe i slatki krompir. Njima treba duže vreme da se svare i pretvore u šećere.

Ugljeni hidrati treba da čine od 45 do 65 odsto dnevnog unosa kalorija. Obratite pažnju na podatke koji se nalaze na poleđini pakovanja proizvoda koje kupujete.

VIDEO: Sumo rvanje, sport koji vodi u bolesti

(Telegraf.rs/womenshealthmag.com)