Kako mentalni stav utiče na uspeh - mit o urođenom talentu

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Uverenja koja imamo o sebi imaju značajne implikacije po kvalitet našeg života. Ona stoje u osnovi naših postupaka, emocija i stanja. Prožimaju svaki aspekt našeg života i kreiraju nam psihološku realnost. U zavisnosti od toga da li su usmerena na mogućnosti ili ograničenja, ona mogu da unaprede ili spreče ispoljavanje naših potencijala i sposobnosti.

Uverenje koje imamo o sebi je veoma važno. Foto: Pixabay.com

U svojoj knjizi „Mentalni stav“, eminentna psihološkinja sa univerziteta Stenford, Kerol Dvek, opisuje kako uverenja o sopstvenoj inteligenciji i sposobnostima imaju uticaj na motivaciju i postignuće.

Koja su to uverenja odnosno mentalni stavovi?

Posmatrajući svoje studente, dr. Dvek je primetila da se izdvajaju studenti sa trajnim mentalnim stavom, u čijoj je osnovi uverenje da su sposobnosti i inteligencija nepromenljivi kvaliteti-koliko dobiješ po rođenju, toliko imaš do kraja života. Neuspeh vide kao nešto trajno i definišuće-kao pokazatelj nedostatka sposobnosti. Svaka situacija potencijalnog neuspeha za njih predstavlja veliki rizik i stoga izbegavaju izazove. Brzo gube interesovanje i skloni su odustajanju kada se suoče sa teškim zadatkom, usled odsustva potvrde o njihovoj sposobnosti. Pojedinačni ishod, kao što je pad na ispitu pripisuju identitetu-ja sam glup. Trud i zalaganje smatraju uzaludnim-ili si sposoban ili ulažeš trud. Onaj ko je prirodno pametan i sposoban ne mora da se trudi. Genijalcu ide lako.

Nasuprot njima, studenti sa razvojnim mentalnim stavom smatrali su da se sposobnosti mogu unapređivati i da inteligencija nije nešto što je dato, fiksirano i nepromenljivo, već da se razvija učenjem, trudom i vežbom. Kao što možete pretpostaviti, studenti sa razvojnim stavom su generalno ulagali više truda i vremena u učenje, bili istrajniji pri susretanju sa teškim zadacima, imali su bolje strategije učenja i nisu strahovali od dobijanja kritike.

Neki studenti upoređuju svoje rezultate sa kolegama. Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Setite se neke ispitne situacije iz ličnog iskustva. Dobijate rezultate sa ispita, niste zadovoljni ocenom. Imate priliku da pogledate testove vaših kolega. Birate li da pogledate testove onih koji su bolje od vas uradili ili lošije? Studenti sa trajnim mentalnim stavom biraju testove kolega koji su lošije uradili test kako bi se osećali prividno bolje, čime uskraćuju sebi informaciju o tome šta mogu da poprave naredni put.

Hod po ivici

Osobe sa trajnim mentalnim stavom žive pod tiranijom “moranja” da se dokazuju: Delujem li pametno ili glupo? Hoće li me prihvatiti ili odbaciti? Gotovo svaka situacija postaje test sopstvene inteligencije i ličnosti, a sve što nije 100%

savršeno postaje izvor sramote. Priprema za ispit sa dominantim trajnim mentalnim stavom deluje sputavajuće, svaka nejasnoća i prepreka se doživljavaju kao sopstvena faličnost. Cilj postaje sakriti taj nedostatak bubanjem; preslišavanje često izostaje jer se doživljava kao pretnja. Usled toga, nema se jasna slika o tome koliko smo zaista naučili i javlja se tipična greška- učenje ostaje na nivou prepoznavanja, stvarajući privid da više znamo nego što je to

zaista slučaj. Postizanje uspeha bez truda je jedini način u svetu trajnog mentalnog stava da se dokažu urođene sposobnosti. Kad su u ovom stavu, osobe su gladne potvrda i konstantnih dokazivanja, sa usmerenošću isključivo na ishod (biti najbolji, dobiti najvišu ocenu) umesto na proces napredovanja (šta sam novo naučio?).

Korak u razvojni mentalni stav…

Uvek je bolje biti optimista nego pesimista. Foto-ilustracija: Profimedia

Pre svega, razvojni stav karakteriše vrlo lepa osobina - trud i zalaganje se povećavaju upravo jer nešto ide teško i umesto dokazivanja svojih kvaliteta, javlja se radoznalost. “Teško” se vidi kao potencijal za jačanje intelektualnih sposobnosti, za razliku od trajnog mentalnog stava u kom je izraz nedostatka sposobnosti. Strategije učenja su fleksibilne i prilagođavaju se ispitnom gradivu. Teži se uočavanju ključnih delova u tekstu i povezivanju gradiva. Osmišljavanje pitanja je osnova bez koje osobe sa ovim stavom ne otpočinju učenje i teže stalnoj proveri sebe. Imaju gotovo nepogrešivu procenu šta znaju, a šta ne. Kod razvojnog mentalnog stava, neuspeh ne definiše i ne etiketira ličnost, on je bolno iskustvo ali i rešivi problem.

Zahvaljujući sržnoj filozofiji razvojnog stava, da možemo postajati pametniji napornim radom i trudom, stvara se želja za usavršavanjem i neophodna rezilijentnost koji su potrebni za velika postignuća.

Osvešćivanje da postoje ovakva dva mentalna stava, dovoljno je da se zamislite i načinite izbor kada se sledeći put suočite sa izazovnom situacijom. Svaki put kada zablokirate, kada vas savladaju nesigurnosti, setite se da ste u trajnom mentalnom stavu i prebacite se u razvojni. Možete da volite ono što radite i uživate uprkos i upravo zbog teškoća sa kojima se suočavate.

Autor: Marija Talijan – Life Coach

VIDEO: Sva pozitivna dejstva smeha

(Telegraf.rs)