Alergija na sunce vam može uništiti leto, ali i za nju ima prirodnog leka

Alergija na sunce iz nepoznatih razloga češće pogađa žene nego muškarce i osobe svetlije puti. Najčešće se javlja na dekolteu u obliku malih bubuljica koji svrbe. Jednom kad se javi, kod većine osoba se ponavlja svake godine. Od alergija na sunce dodatno su ugroženi oboleli od autoimunih bolesti, bolesti bubrega, osobe koje uzimaju antibiotike i analgetike.

Pobacajte ih odmah: 10 kuhinjskih stvari koje ispuštaju opasne otrove i tako nas polako ubijaju

Preporučujemo

Šta je alergija na sunce i kako je razlikovati od uboda insekata?

Alergije na sunce se najčešće dešavaju na leto i u proleće, a može se javiti nekoliko minuta ili nekoliko sati nakon direktnog izlaganja suncu. Najčešći oblik je osip koji se naziva "Polimorfna reakcija na svetlost", a izgleda poput jarko crvenog osipa na licu, vratu, dekolteu uz pojavu sitnih bubuljica ili plikova. Nešto ređe se javlja i prava urtikarija (koprivnjača) koja počinje na osunčanim delovima tela, a kasnije se može širiti na ostatak kože.

Alergije na sunce se najčešće dešavaju na leto i u proleće Foto; Pixabay.com

Kako sprečiti i lečiti alergiju na sunce?

Važno je sprečiti nastajanje osipa, pa se treba oprezno i kratko izlagati suncu uz korišćenje krema sa što većim zaštitnim faktorom. Osobe sa ovom alergijom bi trebalo da izbegavaju nanošenje parfema, dezodoransa i šminke tokom boravka na plaži. Alergija na sunce i reakcije kože su nasledni jer se viđaju u pojedinim porodicama učestalije, tako da je genetska podloga jako važna.

Prva pomoć prilikom izbijanja ove alergije je prestanak izlaganja kože suncu, uzimanje antihistaminika i kalcijuma. Na kožu treba nanositi blaže kreme na bazi kortikosteroida, a kod jakih alergijskih reakcija uvek postoji opasnost od anafilaktičkih reakcija, mada su one retke.

Prva pomoć prilikom izbijanja ove alergije je prestanak izlaganja kože suncu Foto: Pixabay.com

Da li pomažu dodaci ishrani?

Mnoge materije je teško uneti putem hrane da bi imale zaštitni efekat od sunca, zato dodaci ishrani mogu biti korisna pomoć za pripremu kože za sunčevo zračenje. Najbolji primer su karotenoidni pigmenti astaksantin i lutein koji se nalazi u ograničenom broju namirnica. Dobar dodatak ishrani koji se koristi za zaštitu kože od sunčevog zračenja mora da sadrži kombinaciju raznovrsnih aktivnih materija poput prirodnih karotenoida, s posebnim naglaskom na beta-karoten ili astaksantin.

Osim astaksantina i drugih prirodnih karotenoida, preporučuje se i uzimanje supstanci sa antioksidativnim učinkom kao što su vitamin E, selen i koenzim Q10. Najbolja strategija u zaštiti kože je kombinacija namirnica i dodataka ishrani koje je potrebno uzimati do 10 nedelja pre izlaganja suncu i tokom čitavog leta.

Preporučuje se korišćenje krema za sunčanje sa što većim zaštitnim faktorom Foto: Profimedia/Alamy

VIDEO: Sva pozitivna dejstva smeha

(Telegraf.rs / Izvor: zdravakrava.24sata.hr)