Studenti savladajte stres - ovo su tehnike opuštanja koje će vam pomoći da preživite ispitne rokove

Ukoliko vam treba savet ili oslonac da izađete na kraj sa vašim problemima pozovite Životnog trenera na 0906/400-098

Posaljite pitanje SMS-om: SLIFE(razmak)Vaše pitanje na broj 5511

Preporučujemo

Upoznajte nas na: www.my-lifecoach.com

Stres (od engl.stress) bukvalno znači udarac, a okolnosti koje izazivaju stres nazivaju se stresori. Kada se stres nagomila čovek se razboljeva: može se osećati hronično umorno ili iscrpljeno; može patiti od nesanice ili prevelike potrebe za snom; može izgubiti apetit; želju za seksom i sposobnost uživanja u životu; može upasti u depresiju, anksioznost (zabrinutost, napetost), opsednutost, dobiti napad plača, panike ili fobiju.

U ispitnim rokovima studenti su pod velikim stresom što se odražava na njihovo zdravlje i ponašanje. Foto: Pixabay.com

Pored pravilne ishrane, redovne fizičke aktivnosti (sport, fitnes, šetnja, popularna joga ili pilates), smanjenja obaveza, dovoljno sna, potrebno je primeniti i tehnike opuštanja (masaže, umirujuće kupke) i meditacije. Fizička aktivnost nam povećava lučenje endorfina, supstance odgovorne za bolje raspoloženje i borbu protiv stresa. Meditacija nam omogućava: bolje pamćenje, koncentraciju, opuštanje, povećava energiju i unutrašnji mir.

Ako ne možemo promeniti okolinu, možemo promeniti svoje tumačenje događaja i doživljavati stvari tako da nas ne ugrožavaju. Ista stvar se može doživeti kao tragedija ili kao sitnica.Važno je da znamo zaštititi sebe. Mnogi pokušavaju posledice stresa ublažiti nikotinom, alkoholom, opijatima, čokoladom. Sve ove supstance stvaraju zavisnost i razbijaju prirodne antistresne mehanizme.

Primenite obavezno tehnike opuštanja kako biste izašli na kraj sa stresom. Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

Stres kod studenata se ispoljava u vidu treme pred ispit, na ispitu, čiji je uzrok strah od neuspeha i od autoriteta, ukoliko je prisutna nesigurnost u sebe. Koreni nesigurnosti se nalaze u strogom vaspitanju koje stvara nedostatak samopouzdanja.

Posledica stresa je anksioznost ili strepnja koja se ispoljava kao lupanje srca, nesanica i preokupiranost crnim mislima. Prisutan je i strah od budućnosti, prepunjenost nepotrebnim informacijama koje je potrebno naučiti za ispit. Sve više psihologa govori o tome da se kod kandidata za posao uzima u obzir i sposobnost za kontrolisanje stresa.

Autor: Aleksandra Arizanović

VIDEO: Sva pozitivna dejstva smeha

(Telegraf.rs)