Ovo je pravi razlog zašto neki ljudi mrze da ih golicate

Golicanje je jedan od činova intimnosti u koji ćemo se retko upustiti sa ljudima koje ne poznajemo stvarno dobro – obično to radimo s decom kad su mala i s osobom koju volimo, a ređe s dobrim prijateljima jer u odraslom dobu dobija i seksualne konotacije.

Konačno je otkriveno kakvi muškarci najviše privlače žene: A kakve to ima veze sa njihovom braćom?

Preporučujemo

Smeh sa kojim mnogi ljudi reaguju na golicanje (bez obzira da li uživaju ili ne) može biti refleks zbog rasipanja napetosti, ali to što se neko smeje tokom golicanja ne mora da znači da mu to i prija. Treba prihvatiti činjenicu da su neki ljudi golicljiviji od drugih, a oni koji su osetljiviji mrze taj čin jer im uopšte ne prija.

Žvake vam mogu pomoći da smršate, ali samo ako ih žvaćete na ovaj način

- Ljudi automatski reaguju smehom na humor i igru, ali se takođe smejemo i kada su u pitanju sahrane i za vreme ekstremnih napetosti i anksioznosti. Taj osmeh koji se pojavljuje može biti naš način prilagođavanja visokoj napetosti. - kaže Alan Fridlund, vanredni profesor na odseku za psihološke i moždane nauke na Kalifornijskom Univerzitetu u Santa Barbari.

Psihijatar Donald Blek kaže da nas glatki refleks motiviše da zaštitimo osetljive delove tela. Ako je ova teorija u pravu, onda znači da ljudi sa jačim refleksima bolje podnose golicanje. Druga teorija o golicanju se odnosi na ono sa čim povezujemo golicanje.

- Golicanje dece je najčešći deo socijalizacije novorođenčadi u svakoj kulturi. Golicanje deteta pokazuje pažnju roditelja i obrnuto. -  objašnjava Fridlund.

Golicanje može biti direktno vezano za humor, dodaje Fridlund.

- Čarls Darvin i njegov savremenik Teodor Piderit su primetili sličnosti: osmehujemo se i smejemo se, a da bismo to uspeli, potreban nam je i element iznenađenja i lagan dodir, fizički za kretanje i verbalno za humor. - kaže Fridlund.

Da bi se utvrdilo da li je ovaj odnos između fizičkog dodira i humora mogao biti više od analogije, Fridlund i njegova koleginica Dženifer Loftis obavili su istraživanje na 100 studenata, koje je utvrdilo da su ljudi koji su prijavili veći nivo golicljivosti takođe prijavili i veću tendenciju da se smeju od drugih.

Iako nema drugih studija da to podrže, Fridlund i Loftis veruju da ljudi koji imaju neku sigurnost u vezi dodira imaju jače reakcije na golicanje.

- Opušteni ljudi koji veruju onome ko ih dodiruje će uživati u golicanju, dok visoko anksiozni ljudi ne smeju dozvoliti drugima u njihovoj blizini da ih dodirnu, osim pod strogo definisanim uslovima. - kaže Fridlund.

Loftis smatra da način na koji naš mozak obrađuje društvene informacije može uticati na to koliko smo mi golicljivi. Ona je jednom testirala autističnu ženu koja nije ništa osećala kada su joj golicali dno stopala.

- S obzirom da je golicljivost povezana sa neurološkom generacijom "samog sebe" i "drugog", može se desiti da individualne razlike u golicanju mogu ukazivati na defekt u obradi ovih informacija koje mogu postojati kod nekih autističnih osoba. - kaže ona.

- Muškarci najviše insistiraju na tome da nisu golicljivi, ali to generalno nije tačno. Kada su testirani, muškarci su i te kako bili golicljivi. Mislim da imaju osećaj da bi sa priznanjem da su golicljivi, priznali da će biti pod kontrolom nekog drugog, a mislim da je manje verovatnoća da to muškarci priznaju nego žene. - dodaje ona.

(Telegraf.rs / Izvor: tonic.vice.com)