Šta osećamo 24 sata pred smrt? Ovako izgleda kraj života

 ≫ 

Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:

  • Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
  • Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
  • Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
  • Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
  • Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
  • Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
  • NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
Odgovor na komentar korisnika ljubica
Ime je obavezno
E-mail adresa je obavezna
E-mail adresa nije ispravna
*otkucano <%commentCount%> od ukupno <% maxCommentCount %> karaktera
Komentar je obavezan

<% message.text %>

Komentari

  • ljubica

    23. april 2018 | 08:27

    neznam kako ce doci sudnji dan.radila sam 35god i sa 55morala sam u penziju.od 1991 umirem .volim da zivim ali ne ovako.kada sve platim ne ostaje mi za lekove.trpim bolove nemam ni za zube da izlecim ni za oci koske bole me.a vi pitate kako se covek oseca pre smrtti.smrt je za nekoga odmor od ovakvog zivota.

  • Ja

    22. april 2018 | 18:58

    Interesantno

  • Johnny Repp

    22. april 2018 | 17:47

    Moj otac je umro u 77.godini, a dva i po meseca pred smrt nosio je sa pijace u rukama po desetak kilograma. Sutradan je prilično iznenada sa bratom, koji je živeo sa roditeljima, otišao da obiđe rodno mesto, grobove svojih roditelja i sestara, a kada se posle dva dana vratio bio je veoma raspoložen, smejao se, i šalio . Sutradan oko podne majka me zove i kaže da otac ne može da ustane iz kreveta i bio je nepokretan do smrti sledećih desetak sedmica . Čovek jak kao stena nestao je preko noći . Da li je to osetio kada se odlučio za put u rodni kraj ? Inače uvek je govorio da je najbolje "umreti u cipelama", a eto dočekao je da umre u pelenama .

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA