Prof. dr Goran Rađen: Neophodne medicinske pripreme pre učešća na maratonu

 
 ≫ 
  • 0

Redovno trčanje omogućava bolje opšte fizičko stanje, ali i neke druge zdravstvene dobrobiti, kao što su relaksacija i smanjenje anksioznosti

U susret Beogradskom maratonu koji će se održati u subotu, 21. aprila, pripremili smo jedan intervju koji sumira sta je sve neophodno trkači da znaju, a vezano je za medicinske pripreme, kako bi uspesno i bez problema bili spremni za predstojeci maraton.

Provera zdravstvenog stanja važna pred Beogradski maraton

Sagovornik nam je medicinski direktor BG maratona, prof dr Goran Rađen.

  •  Koliko je trčanje delotvorno za organizam? Zašto je važno da osim brige o kondiciji brinemo i o opštem zdravlju organizma?

Glavna dobrobit trčanja je unapređenje našeg zdravlja. Naročito, danas kada se zbog tehnološkog napretka i savremenog načina života i rada, sve manje krećemo i svedoci smo praktično prave epidemije fizičke neaktivnosti. Sa druge strane, trčanje ne zahteva skupu opremu i posebne uslove. Potrebna je najosnovnija sportska oprema i par patika, dok se tereni za trčanje nalaze svuda oko nas. Trčanje pruža odličan kardiovaskularni trening, jača i tonira naše mišiće. Redovno trčanje omogućava bolje opšte fizičko stanje, ali i neke druge zdravstvene dobrobiti, kao što su relaksacija i smanjenje anksioznosti.

Trčanje poboljšava cirkulaciju krvi, poboljšava razmenu gasova preko respiratornog sistema i jača vaše srce. Trčanje ubrzava varenje i može pomoći da se ublaže digestivni problemi. Trčanje omogućava da na jedan zdrav i prirodan način izgubite višak kilograma i popravite opšte zdravlje organizma. Trčanje je svakako najbolji i najbrži način da izgubite i sagorite "tvrdokorne" masti u telu. Naravno, za takve efekte potrebno je dosta vremena kako bi bili zadovoljni krajnjim ishodom, ali ćete zasigurno znati da ste uradili dobru stvar za sebe i svoje zdravlje.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Ljudi su često zabrinuti zbog potencijalnog oštećenja zglobova pre svega kukova i kolena zbog tračanja na duge staze. Međutim, trebalo bi znati da par dobrih i udobnih patika i izbor zemljanih ili travnatih površina za trčanje značajno smanjuje rizik za vaše zglobove, a koristi koje možete dobiti nadmašuju sve potencijalne rizike. Trčanjem jačate mišiće i gustinu kostiju nogu, leđa i kukova. Maratonci na duge staze imaju veoma jake noge, iako vam one izgledaju možda tanke i slabe. Trčanjem nećete "proizvesti" velike i napumpane mišiće kao što to čini trening sa opterećenjem, već ćete uticati na povećanje snage vaših mišića i izdržljivosti.

Redovnim trčanjem kao i svakom drugom fizičkom aktivnošću, doprinosite da vaš san dolazi mnogo lakše i brže, prirodnim putem bez prethodnih upotreba dodatnih stimulansa u obliku lekova, kupki, muzike i sl. Poboljšanjem kondicije i upotrebom zdravih namirnica u ishrani imaćete savršenu izbalansiranost tela i duha i svakako ćete se osećati mnogo bolje. Znajte da sa druge strane pretreniranost može izazvati velike upale vaših mišića, sprečiti adekvatan odmor i san i u težim slučajevima dovesti vas do povreda. Zato je najbitnije za opšte zdravlje i poboljšanje kondicije da trčite umereno i pratite konstantno odgovor vašeg organizma na napor koji mu postavljate.

Foto: Promo

Dakle, ukoliko zanemarimo neke opšte rizike koji mogu postojati bavljenjem bilo kojom fizičkom aktivnošću, možemo dobiti brojne i značajne prednosti kao što su: lakše kontrolisanje telesne mase i/ili gubitak u težini (bez aerobnih treninga nema zdravog mršavljenja), povećanje mišićne mase, pozitivan uticaj na kardiovaskularni sistem (ako trčite samo 15km nedeljno smanjujete za 50% šansu da obolite od koronarne bolesti srca – tu spadaju infrakt, aritmija, angina pektoris,…), regulišete prirodno krvni pritisak, povećanje gustine kostiju, stimulišete lučenje hormona rasta (poznati uzimaju vakcine ovog hormona da bi izgledali mlađe), smanjuje verovatnoću dobijanja šloga/ infarkta mozga, smanjuje rizik od raka dojke, smanjuje /oslobađa od svakodnevnog stresa, doprinosi napretku u emotivnom životu, jača imuni sistem i otpornost organizma na infekcije, usporava efekte starenja i ima snažan uticaj na postizanje i održanje fizičke forme.

Foto: Telegraf
  •  Maraton je izuzetno zahtevna sportska disciplina – da li postoje specifični pregledi koji se moraju obaviti pre samog maratona?

Maraton je najduža i najteža atletska disciplina. Najvažnije je ne naškoditi, to jest ne pogoršati svoje zdravlje. Intenzivan i dugotrajni trening kod nepripremljenih osoba može dovesti do ozbiljnih posledica po zdravlje. Zbog toga je poželjno proveriti svoje zdravlje pre izlaganja većim opterećenjima. To je naročito značajno za sportiste amatere, dok su profesionalni sportisti uglavnom dobro upoznati sa stanjem svog organizma i izazovima koji ih očekuju tokom maratona. Zbog toga je od izuzetnog značaja da pre izlaganja naporima procenimo zdravstveno stanje svog organizama. Lekarski pregled bi trebalo da odgovori na pitanje da li možemo bezbedno učestvovati na trci i na koliko dugoj stazi (maraton, polumaraton, trka zadovoljstva...). Osim toga, lekar na može ukazati na koje simptome i znake bi trebalo obratiti pažnju kako ne bi došlo do ugrožavanja zdravlja.

  • Šta je lekarski savet za uspešnu pripremu tela i duha pred jednu ovakvu sportsku manifestaciju?

Pre svega trabalo bi na vreme započeti pripreme, barem nekoliko meseci pre same trke. Maraton kao najduža trkačka pruga predstavlja trku pre svega sa samim sobom, a potom i sa ostalim trkačima. Neophodno je sistematično i pažljivo isplanirati treninge, informisati se o načinu ishrane, značaju adekvatne hidratacije organizma, problemima termoregulacije, usavršiti tehniku trčanja i odabrati adekvatne patike za trčanje. Zbog dužine staze i potencijalnih izazova po zdravlje trčanje maratona zahteva prethodnu proveru zdrastvenog stanja trkača.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić
  •  Koje su najčešći zdrastveni problemi koje se dešavaju tokom trčanja maratona?

Najčešći problemi koji se mogu javiti tokom maratonske trke su dehidratacija organizma (preveliki gutitak tečnosti) poremećaji elektrolita pre svega smanjenje nivoa natrijuma u telu, preveliko pregrevanje organizma (u slučaju visoke spoljne temperature) ili pak rasladjenje organizma ako je niska spoljna teperatura, zatim povrede, žuljevi...

Dobar deo ovih problema se može prevenirati adekvatnom hitratacijom pre i tokom trke, udobnom i odgovarajućom odećom i obućom i pažljivim ”osluškivanjem” svog tela tokom maratonske trke u cilju ranog prepoznavanja simptoma i znakova koju upozoravaju da bi moglo doći do štetnih posledica.

Foto: Telegraf
  •  MediGroup je već treću godinu za redom partner BG Maratona – na koji način ćete podržati učesnike BG maratona?

Medigroup je društveno odgovorna kompanija koja brine o očuvanju i unapredjenju zdravlja građana. Trčanje, svakako, predstavlja način zdravog života. Nažalost u toj oblasti se ne možemo pohvaliti. Kardiovaskularne bolesti i dalje pokazuju trend porasta i predstavljaju glavni uzrok smrtnosti u Srbiji, dok se njihova učestalost smanjuje u zapadnim zemljama. Razlozi za to su brojni: loše navike u ishrani (prevelik unos soli, konzumiranje brze hrane, visok unos zasićenih masti), fizička neaktivnost, pušenje cigareta, stres, nedovoljna svest o značaju zdravog načina života i nedostatak dobrih preventivnih programa.

Sve to povećava faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti kao što su visok krvni pritisak, gojaznost, šećerna bolest ... i dovodi do značajnog porasta oboljevanja i smrtnosti od srčanih bolesti. Medigroup kao partner Beogradskog maratona radi preventivne preglede učesnika maratona i pomoći će u zbrinjavanju eventualnih povreda i oštećenja zdravlja do kojih može doći tokom maratonske trke.

Daljinac

(Telegraf.rs/ PR)

Video: Marija Milutinović novinarka Telegraf.rs izveštaj iz Bele kuće

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA