Nisam mogla zube da operem, svako jutro prvo bih pomislila na bol u kičmi, a sebe sam već videla u invalidskim kolicima: Do njih nisam dospela zahvaljujući samo jednom čoveku

Među top 5 sećanja iz detinjstva, doslovno svako koga poznajete izdvojiće neumorne opomene roditelja da ne ide bos - jer će se prehladiti, dobro se obuče - da ne upropasti bubrege, odmakne se od ekrana i sačuva vid ili lepo sedne - da ne iskrivi kičmu.

Sa istom sigurnošću slobodno možete da pretpostavite da je svako od njih na takva upozorenja reagovao prevrtanjem očima, ali i da se ogromna većina zbog te svoje nemarnosti kaje, svesna da su onu čuvenu “pitaće te starost gde ti je bila mladost” njihovi roditelji s razlogom ponavljali, pretežno iz ličnog iskustva.

Preporučujemo

Evo kako da se rešite DISKUS HERNIJE! (FOTO)

Kada bi mogli da isprave prošlost, ogroman broj populacije, čiji najveći deo čine mladi i sredovečni ljudi, pa čak i deca, odabrao bi to da su svaki put kada im je neko stariji ili bar samo mudriji i iskusniji skrenuo pažnju na držanje ili predugo sedenje za računarom, nad knjigom ili ispred televizora, momentalno ustali i istrčali krug oko zgrade.

Jedna od onih koji su na teži način uvideli da sedenje ubija je i Beograđanka Ivona S.

Sa zakašnjenjem je počela da razmišlja i o tome da skoro svaki organ u telu u krajnjoj liniji može da se zameni, ili jednostavno izvadi, ali ne i kičmu.

Foto-ilustracija: Profimedia

- Ona drži ceo vaš organizam i svaki izmešteni pršljen pritiska neki nerv ili izaziva probleme kod drugih sistema organa, pa je bol u samim leđima najbezazlenija posledica anomalija kičme. Osim neprijatnog osećaja kada nešto radite, izazivanjem i ignorisanjem deformiteta kičme rizikujete da “zaradite” probleme sa vidom, učestale glavobolje, probleme sa srcem, želucem, crevima, bolove u rukama i nogama i poteškoće sa održavanjem ravnoteže, a kada dođe do toga, svest o činjenici da nema povratka i da kičmu ne možete ispraviti sa par sklekova i dvodnevnim džogingom je nepodnošljiva.

- Nakon prvih 20 godina života, koje sam provela na rolšulama, kasnije rolerima i biciklu, samo u retkim prilikama dodirujući tlo sopstvenim stopalima, a ne točkovima – a i to je bilo da bih otišla na trening košarke i odbojke - bila sam ubeđena da sam udarila čvrste temelje zdravlju svog organizma, i da su opomene koje su kasnije usledile: da se ispravim kada sedim, da pravim pauze u maratonskom spremanju ispita i prošetam “koji krug oko zgrade”, puki odraz preterane brige mojih roditelja i da je sa mojom kičmom sve u redu.

Da stvari stoje nešto drugačije, a njena kičma “malo u stranu”, uverila se se već nekoliko godina kasnije, kada je  posle prvog kuglanja u životu (na kom je briljirala i oduševljeno odlučila da će kuglati svakog vikenda) kroz nekoliko dana osetila umereni bol u krstima.

- Isprva pripisujući ga promaji ili bezazlenom istegnuću, vrlo brzo sam morala da revidiram svoj stav, i to onog jutra kad nisam mogla ni da zapertlam patike, a kamoli počnem da rekreativno obaram čunjeve. Nakon mesec dana konstantnih bolova, čak i pri blagom saginjanju nad lavaboom, prilikom pranja zuba, svom fizijatru sam svečano obećala da ću planirano kuglanje zameniti jogom i plivanjem, srećna što sam “mlada pa to može da se ispravi”.

Pixabay

- Kako to obično biva, uz pomoć poznatog sistema “krećem od ponedeljka” koji mladi ljudi dovode do savršenstva, zajedno sa ukočenošću prošla je i moja rešenost da se posvetim svojoj kičmi koja treba da me služi barem još 60 godina. Posle još par kratkotrajnih kočenja i periodičnih bolova pri zahtevnijem fizičkom radu, koji su se ponavljali u rasponu od nekoliko godina, dogodilo se ono što je, u današnje vreme, svakoj trećoj osobi vrlo poznato: spoznala sam svakodnevni bol zbog kog sam na poslu razmišljala samo o kraju radnog vremena, u toku prostiranja veša i usisavanja morala sam da pravim pauze kao da planinarim već trići sat, ideja da dugo sedim u autobusu mi je bila toliko mrska da sam nerado išla i na kraća putovanja, a od uvida u broj stvari za koje je nužno da se sagnem ili savijem vrat, što srećni ljudi ni ne primećuju kao radnju, sam se više puta ozbiljno isplakala - kaže Ivona i nastavlja: 

- Kada doživite da se ujutru probudite i prvo pomislite na bol u leđima, jer je on prvo s čim ste se susreli na javi, a dan vam obeleži strah da će vam otpasti glava jer vas vrat toliko boli da deluje da neće imati snage da je zadrži na ramenima, postoji samo jedna dilema: da li je gore to što vas u danu koji traje 24 sata boli čak i onih trideset sekundi koliko vam treba da otkucate jedan sms ili činjenica da se sa tim susrećete već u tridesetoj godini života i da vam vaše sopstveno telo ne dozvoljava da idete na ples, naučite da šijete, pa čak ni sredite stan?

Ivona se neprestano pitala šta će biti za godinu, dve, a za trideset - i to u najboljem slučaju - sebe je zamišljala kako okolo idete u invalidskim kolicima, sa jakim lekovima protiv bolova u zadnjem džepu, smatrajući podvigom kada uspete da ih dohvati, a ne ostane “zaglavljena” u tom položaju.

Pixabay

- Kako treninzi u teretani i bavljenje sportom u toku upale, odnosno konstantnih bolova u leđima, ne dolaze u obzir, a odlazak na fizikalnu terapiju u domovima zdravlja podrazumeva više stresa i maltretiranja od onog koji sa sobom nosi ležanje pod bolovima, na preporuku prijatelja odlučila sam da odem kod kiropratičara.

Znajući da u današnje vreme kada svaka druga osoba ima problema sa kičmom, onih koji tvrde da mogu da im pomognu ima na sve strane, skoro koliko i pisaca i di džejeva, presudna joj je bila rečenica "mene je vratio iz nepokretnih, trideset godina se bavi time, ima čitav tim i drugih stručnjaka oko sebe, i ako ti on ne pomogne, neće niko”.

Ono za šta je isplanirala da bude samo pregled na kom će razmisliti da li imam hrabrosti da nekome poveri svoju kičmu, preplašena da bi stanje možda moglo da joj se pogorša, pretvorilo se u terapiju na koju je jedva čekala da ide, jer je svaki tretman donosio dodatno olakšanje.

- Nakon redovnih vežbi, ultrazvuka, lasera i trakcije, prvo je potpuno prestao da me boli vrat, a bol u leđima je svakog jutra bio sve manji, sve dok nije ponovo iščezao. Izlaske napolje, koje pamtim po tome što nisam znala da li je bolnije stajati u autobusu ili ići peške par stanica, zamenile su duge šetnje koje ne samo da mi više ne izazivaju nikakve bolove, već mojoj kičmi i mišićima koji je drže izuzetno prijaju.

Foto: West Medic

- Nasuprot onome što je postala uobičajena atmosfera u državnim ustanovama, u kojima od gužve, žurbe i nemanja sredstava lekari ne stignu čestito ni da vam pruže pomoć, a kamoli vam se u potpunosti posvete, u West Medicu uverila sam se da je pristup lečenju pola izlečenja. Osim što sam shvatila zašto je terapijski program kiropraktora Vladana Jovićevića koji kombinuje klasičnu fizikalnu i kinezi terapiju sa trakcijom i kiropraktikom poznat u svetu, i šta znači kad tim vrhunskih stručnjaka iz zemlje i inostranstva udruži snage, od ulaza u rehabilitacioni centar, do sale za vežbe, nikada u životu me neko toliko puta nije pitao kako sam, da li mi nešto treba, hoću li možda ćebe dok ležim, i sve to sa iskrenom željom u glasu da pomogne.

- Kada je sve oko vas na svom mestu, čisto, besprekorno i sređeno, a onaj ko vas leči posvećen isto onoliko koliko je stručan, uz redovne vežbe pod strogim nadzorom i pažljivo propisanu terapiju, šanse da ne dođete do cilja u vidu ozdravljenja, od koje god bolesti da pati vaša kičma - jednake su nuli.

Promo: Dom zdravlja "West Medic"

- Kao neko kome se život usled bolova u leđima preko noći pretvorio u ležanje pod lekovima, i ko je nedelje i mesece provodio čekajući da prođe dan u kom ne može da uradi ni ono što mora, a još manje ono što želi, a ko je potom, zahvaljujući stručnosti i požrtvovanosti doktora Vladana i njegovih fizioterapeuta i kiropraktičara danas prvo bio u nabavci, spremao ručak, napisao ovaj tekst, postavljao novi čiviluk u hodniku i brisao parket, a sada kreće na pilates, onima koji ne shvataju koliko je važna zdrava kičma i nužno lečenje one koja to nije, mogu da kažem samo jedno: da, sedenje ubija. Osim ako ste imali sreću da saznate za Vladana Jovićevića i West Medic, koji vraćaju u život.

(Telegraf.rs)