4 prosta načina da za 21 dan postanete pravi optimista

Ovih dana je jako lako zapasti u negativna raspoloženja i dozvoliti crnim mislima da vas okupiraju. Potrebno je samo da uključite vesti i već se osećate demoralisano i istrošeno. Nije ni čudo što se mnogi od nas osećaju pesimistički: naši mozgovi su programirani da nas zaštite, zbog toga stalno skeniraju potencijalne pretnje i stvari kojih se bojimo.

Tajna zlih pogleda: Urok, magija ili negativna sugestija? Evo šta kaže nauka!

Preporučujemo

Istraživanja stalno sugerišu da mislimo da su socijalni problemi gori od onoga što stvarno jesu, da je okruženje "vrlo loše", i da ne može biti bolje jer ono što svakodnevno vidimo govori drugačije, a samo 20 procenata ljudi misli da će se njihove radne i životne situaciji poboljšati.

A sada, evo malo dobrih vesti. Nakon višegodišnjih istraživanja o pozitivnoj psihologiji, sprovedenih na Harvardu, putujući u svet istražujući sreću i savetovanje globalnih preduzeća i vladinih organizacija na ovu temu, naučnici su otkrili kako svi možemo da naučimo da postanemo optimistični.

Čitav život ga koristite pogrešno! Evo čemu tačno služe dve različite strane na čekiću za meso

Bez obzira na gene, okolnosti detinjstva i gde živimo, svi možemo početi da se osećamo pozitivnije. Optimizam je izbor koji svi možemo da napravimo. Naučno istraživanje je dokazalo da ako ljudi usvoje određene navike, mogu da promene i svoj način razmišljanja.

Foto: Pixabay.com

Možemo "naučiti" kako da izgledamo pozitivno i to za samo tri nedelje. Samo zastanite na trenutak da biste razmotrili prednosti koje dolaze sa mogućnošću da pogledate na život kao čašu "pola punu" a ne "pola praznu".

Ne samo da su nasmejani ljudi "privlačniji", već je i optimizam sam po sebi privlačan,  osobi koja je uvek nasmejana više verujemo i smatramo je inteligentnijom.

Optimistički izgled može da vam pruži prednost u svim oblastima života, kao što je opisano knjizi "The Happiness Advantage" (Prednost sreće) autora Šona Akora. Na primer, studija Univerziteta u Pensilvaniji pokazala je da je među prodavcima osiguranja, bila uspešnija grupa koja je bila najoptimističniji, i to sa uspehom zaključivanja polisa od 89 procenata. Knjigu je napisao akademik Šon Akor, osnivač Instituta za primenjena pozitivna istraživanja, a radio je sa Belom kućom, Pentagonom i najvećim svetskim kompanijama na maksimiziranju sreće i uspeha.

Druga istraživanja pokazuju da je 75 procenata onoga što nas čini uspešnim u tome kako mi procesiramo svet - naročito naš optimizam, kvalitet zasnovan na uverenju da je naše ponašanje zaista važno. Pesimisti, u međuvremenu troše svoje resurse na negatino razmišljanje, tako da nemaju resurse za kreativnost ili mogućnosti uočavanja prilika.

via GIPHY

Optimisti preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje i blagostanje.

5 koraka kako da postanete optimista:

"Srećne navike" mogu izgledati vrlo jednostavno, ali one su osnovni elementi koji mogu da promene ljudska bića. To je pet pravila ponašanja za promene koje su najkompletnije istražene i procenjene u oblasti pozitivne psihologije.

Optimizam je izbor, ali zahteva određeni napor. Radeći ove vežbe svakodnevno 21 dan, postavljate temelje za nove obrasce ponašanja koji će vam omogućiti da počnete da menjate način na koji vidite svet. Očigledno je da ćete morati da nastavite sa njima ako želite da nastavite sa budućim dobrobitima, ali ako ih držite svakog dana u prve tri nedelje, oni bi mogli da postanu deo vaše rutine kao i čaj u ili kafa ujutro.

1. Naučite da budete zahvalni

Šta je to? Sreća zahvalnosti je najjednostavniji početak i traje samo jedan minut dnevno.

Kako se radi? Pomislite na tri stvari zbog koje ste zahvalni i zašto. Na primer: "Zahvalan sam što mi je sin nakon dugačkog dana pohrlio u zagrljaj, to znači da me voli bez obzira na sve".

Najvažnija stvar je da mislite na sasvim nove stvari svakog dana. Na kraju će vaš mozak biti obučen za automatsko skeniranje pozitivnih stvari u toku dana, čak i kada ne radite vežbe.

Zašto to radi? Zahvalnost menja vaše izglede. Mi konstruišemo naš pogled na svet zasnovan na činjenicama koje imamo i ako ste fiksirani negativnim, imate negativan svet. Zahvalnost nam pomaže da konstruišemo svet napravljen od pozitivnih činjenica.

Foto: Pixabay.com

2. Probajte jednostavno "Hvala"

Šta je to? "Hvala ti" je navika koja je najmoćnija od svih pet vežbi.

Kako se radi? Izabrite drugu osobu svako jutro i napišite joj kratku poruku u kojoj joj se zahvaljujete za nešto ili je pohvaljujete. Ne morate to da kažete najboljem prijatelji ili rođacima, to bi mogla da bude poruka staroj nastavnici, treneru, klijentu, kolegi.

Zašto to radi? Smatra se da to čini da se odmah osećate srećnim, i često ta osoba odgovori nazad i govori vam koliko ste ljubazni, a to potkrepljuje korist. Tokom vremena navika "Hvala" produbljuje i jača mrežu odnosa. Ovo je provereno kao eksperiment na Fejsbuku, a nakon što su radnici ovo praktikovali svaki dan tri nedelje, njihovi rezultati "društvenih mreža" porasli su u među prvih deset širom sveta.

via GIPHY

3. Vidite smisao nečega

Šta je to? To je vizuelna navika, pomislite na jednu značajnu stvar koja vam se dogodila u poslednjih 24 sata.

Kako se radi? Možda vam je neko otvorio vrata, poveo odličan razgovor ili pomogao u nečemu. Za dva minuta zapišite svaki detalj koji možete da zapamtite kao kratke crtice. Od onoga što je rečeno, do vremena ili boje odeće koju ste nosili.

Zašto to radi? Pokušavate da mentalno doživite iskustvo, ističući ga kao značajan događaj u vašem mozgu. Mozak ne može naći mnogo razlike između vizuelizacije i stvarnog iskustva, tako da ovo udvostručuje uticaj najposećenijeg trenutka dana: podsetnik da je dan vredan. U istraživanjima je otkriveno da je ovo najbrže sredstvo za podizanje rezultata angažovanja na poslu.

Foto: Pixabay.com

4. Ustanite i budite aktivni

Šta je to? To je fizičko vežbanje - uradite nešto fizičko, 15 minuta dnevno ili pola sata tri puta nedeljno.

Kako se radi? Ne postoje dokazi da je određeni oblik vežbanja efikasniji od bilo kog drugog. Da biste uživali u prednostima koje vaša aktivnost ima, to bi trebalo da bude kardiovaskularna aktivnost, što znači da se srčana frekvencija povećava kada to učinite.

Zašto to radi? Istraživanje je pokazalo da je četvrtina sata svesne kardio aktivnosti ekvivalentna uzimanju antidepresiva. To ni u kom slučaju ne smanjuje važnost lekova već predstavlja ilustraciju vrednosti vežbanja. Endorfini koji su fizički aktivni se ljudskom sisteu osećaju kao zadovoljstvo. Još je značajnije na duže staze, praveći naviku vežbanja, pokazalo se da proširuje mrežu krvnih sudova u mozgu, što rezultira poboljšanim kognitivnim funkcionisanjem i eventualno odlaganjem početka demencije.

via GIPHY

5. Zastanite i udahnite

Šta je to? To je navika meditacije - uzmite dva minuta svakog dana, zaćutite na trenutak, zaustavite ono što radite i jednostavno se usredsredite na vaš udah koji ulazi i izlazi.

Kako se radi? Ostavite ruke na kolenima i zatvorite oči da biste smanjili distrakcije.

Zašto to radi? Meditacija daje mozgu novu šemu, koncentrišući se na udah dovodi do prelaska sa multi-to-single-taskinga. Pošto vaš mozak obično bude bombardovan informacijama - kako dobrim tako i lošim - oseća se pod pretnjom, što ga tera u odbrambeni mehanizam.

Zašto to radi? Meditirajte samo dva minute dnevno, što je minimalno vreme koje se pokazalo kao dobro, tako možete da zaustavite poplave informacija u mozgu i da smanjite nivoe opasnosti. Omogućava mozgu da napravi pauzu - nešto poput poništavanja buke.

(Telegraf.rs / D.V)