Smrti prethodi "crni talas" - evo o čemu se tačno radi

Fenomen koji je uočen prvo kod zečeva još 40-ih godina prošlog veka, sada je uočen i kod ljudi, a reč je o gašenju mozga koje nastupa kao mračni talas jer se ćelije mozga polako gase.

A UEVK STE MISLILI DA JE PAVRPOIS VŽAAN - ako ovo možete da pročitate pravilno, onda imate jako "ozbiljan poremećaj"

Preporučujemo

Biolog sa Harvarda Aristides Leao primetio je ovu pojavu kod životina koje je koristio u eksperimentu nakon što bi im naneo neku povredu kao što je primena elektrošokova, ubadanje staklenim šipkama ili prekidanje dotoka krvi u njihovim arterijama.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

Postepeno gašenje uočeno je na povređenim mestima 5 minuta nakon povrede, pre gašenja udaljenih delova u mozgu. Sedam decenija kasnije u Analima neurologije otkriveno je da se slična stvar dešava i u ljudskom mozgu. Kako bi prikupili podatke, istraživači su postavili štabove u Berlinu i Sinsinatiju. Uz pristanak, oni su izveštavali o rezultatima posmatranja devetoro pacijenata koji su umrli sa prikačenim elektrodama na mozgu koji su beležili ponašanje neurona u poslednjim minutima života.

Ovi pacijenti su imali ozbiljne povrede mozga. Njihov mozak je već pretrpeo neki vid gašenja, a ova studija opisuje konačno gašenje pre proglašenja moždane smrti. Mozak je izgrađen od ćelija – uglavnom neurona, a njima je neophodan određeni hemijski balans kako bi funkcionisali. Neuroni rade tako što se pune ionima, stvarajući elektronski disbalans između njih i okruženja koji im omogućava da naprave svojevrstan šok koji stvara signale.

Kako bi imale snage za to, ćelije crpu snagu iz krvi proždirući kiseonik i hemijsku energiju. Kada telo umre i krv prestane da se pumpa u mozak, neuroni bez kiseonika pokušavaju da dođu do neke rezerve. Slanje signala se pojavljuje kao poslednji pokušaj ili trzaj ovih ćelija. Neuroni se što je više moguće pritaje umesto da troše rezerve energije koju čuvaju za svoje održanje, čekajući da se opet uspostavi krvotok koji nikako da dovede krv opet do mozga.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Prvi crni talas prema mišljenju stručnjaka dešava se odjednom u svim delovima jer neuroni širom mozga reaguju na iznenadnu promenu. Konačni crni talas dolazi nekoliko minuta kasnije kada ćelije potroše njihove zalihe hemikalija i na milioni "baterija" iznenada gubi napajanje.

Ovo kod umirućih pacijenata predstavlja poslednje momente moždane funkcije, ali nije savršeni pokazatelj smrti, piše livescience.com. Prethodna istraživanja na životinjama su pokazala da ukoliko se krv i kiseonik brzo vrate u mozak nakon širenja crnog talasa, neuroni mogu da se oporave i povrate njihovo hemijsko punjenje. Nakon nekoliko minuta u nepolarizovanoj sredini nakon što je nastupio talas, neuroni se nađu u situaciji u kojoj umiru i više nema povratka u život. Tada nastupa i moždana smrt i lekari konstatuju smrt pacijenta. 

(M.K.)